“Izmene pregovaračkog okvira kojim su obuhvaćeni Ohridski sporazum i njegov Aneks povezujem sa rastućim nestrpljenjem da se Srbija vrati na put pristupanja Evropskoj uniji”, ocenio je za Glas Amerike Majkl Kirbi – bivši američki ambasador u Srbiji.
Jednoglasnu odluku o uključivanju sporazuma postignutog u okviru procesa dijaloga Kosova i Srbije u pregovaračko poglavlje 35, doneo je Odbor stalnih predstavnika država članica Evropske unije.
Kako su Glasu Amerike preneli izvori u Briselu - preostalo je da je formalno potvrdi Savet za opšte poslove Unije.
“Potrebno je da Srbija u potpunosti sprovede obaveze koje proističu iz Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije u skladu sa Aneksom o njegovoj implementaciji, dogovorenom 18. marta 2023. Svi razgovori u vezi sa primenom Sporazuma odvijaće se u okviru dijaloga uz podršku EU”, navedeno je izmeni u koju je Glas Amerike imao uvid.
Inače, poglavlje 35 u pristupnim pregovorima Srbije obuhvata susedske odnose - odnosno regulisanje odnosa sa Kosovom koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije.
Do predviđenog roka i zaključenja teksta Glas Amerike nije dobio komentare Ministarstva za evropske integracije Srbije u vezi sa izmenama pregovaračkog poglavlja 35 u procesu pristupanja EU.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da još nije imala uvid u to.
“Srbija se mesecima borila da se u pregovaračkom okviru za poglavlje 35 nađe sve ono što je Srbija istakla kao svoje crvene linije. To podrazumeva ‘ne’ Kosovu u Ujedinjenim nacijama, niti u bilo kakavim organizacijama i institucijama UN”, rekla je Brnabić.
To je, međutim, u potpunom neskladu sa članom 4 Ohridskog sporazuma koji podrazumeva da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Poslednji put ta odredba je prekršena protivljenjem članstvu Kosova u Savetu Evrope čija je Skupština, u utorak, usvojila preporuku o prijemu te države u članstvo.
Predlog EU - Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije
Član 1
Dve strane će razviti normalne dobrosusedske odnose jedna sa drugom, na osnovu jednakih prava. Obe strane će uzajamno priznavati dokumenta i nacionalne simbole druge strane, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.
Član 2
Obe strane će se rukovoditi ciljevima i principima postavljenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suverenoj ravnopravnosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminaciji.
Član 3
U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, strane će sve sporove između sebe rešavati isključivo mirnim sredstvima i uzdržavati od pretnji ili primene sile.
Član 4
Strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime.
Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Član 5
Nijedna strana neće blokirati, niti podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU na osnovu sopstvenih zasluga. Obe strane će poštovati vrednosti navedene u članovima 2 i 21 Ugovora o osnivanju Evropske unije.
Član 6
Iako sadašnji sporazum predstavlja značajan korak u normalizaciji, obe strane će sa novim zamahom nastaviti proces dijaloga koji vodi EU, koji bi trebalo da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa.
Strane su saglasne da prodube buduću saradnju u oblastima privrede, nauke i tehnologije, saobraćaja i povezanosti, pravosudnih i policijskih odnosa, pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, vere, sporta, zaštite životne sredine, nestalih i raseljenih lica i drugih sličnih oblasti kroz zaključivanje konkretnih sporazuma.
Detalji će biti dogovoreni u dodatnim sporazumima u dijalogu pod pokroviteljstrvom EU.
Član 7
Obe strane se obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva, kako bi se obezbedio odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu i sposobnost za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova.
Strane će formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pružiti snažan nivo zaštite srpskim lokalitetima, koji su deo verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima.
Član 8
Strane će razmeniti stalne misije. One će biti osnovane u sedištima vlada. Praktična pitanja u vezi sa uspostavljanjem misija biće odvojeno razmatrana.
Član 9
Obe strane uzimaju u obzir posvećenost Evropske unije i ostalih donatora uspostavljanju posebnog investicionog i finansijskog paketa podrške zajedničkim projektima strana u ekonomskom razvoju, zelenoj tranziciji i drugim ključnim oblastima.
Član 10
Strane će upostaviti zajednički komitet, kojim predsedava Evropska unija, za praćenje implementacije ovog sporazuma. Obe strane će potvrditi obavezu da primijene sve prethodne sporazume iz dijaloga, koji su i dalje važeći i obavezujući.
Član 11
Obe strane se obavezuju na poštovanje mape puta za implementaciju, priloženu uz ovaj sporazum.
Aktuelni odnosi Kosova i Srbije, obeleženi napetostima, suprotstavljeni su predominantnom stavu unutar Unije - koja ne želi podele u svojim redovima.
"Evropska komisija je više puta jasno stavila do znanja da Srbija i Kosovo neće postati članice pre nego što reše bilateralni spor. Učestala formulacija koja odgovara tom stavu je da Evropska unija ne želi da uvozi sporove. To praktično znači potrebu da Srbija - ili prizna Kosovo, ili pak da se primeni kompromis zacrtan u Ohridskom sporazumu", kaže za Glas Amerike Erik Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Očekivalo se da će Ohridski sporazum i Aneks primene, sa kojima su se Srbija i Kosovo usaglasili početkom 2023, ubrzati proces njihovog pomirenja i normalizacije odnosa u pregovorima koje, uz posredstvo Evropske unije, vode duže od decenije.
Ipak, umesto toga, održano je više neuspešnih susreta predstavnika dve strane, razmenjivana oštra retorika, što nije donelo nikakav opipljiv napredak.
Normalizacija odnosa između suseda Kosova i Srbije neizostavan je uslov njihovog napretka u evrointegracijama – na šta učestalo podsećaju predstavnici međunarodne zajednice i njihovi partneri.
“Ovaj potez mogao bi da razjasni želi li Srbija da postane članica Evropske unije ili je za to više nije briga. Predsednik Srbije, gospodin Vučić, ne ponaša se isuviše dosledno u vezi sa tim”, smatra Majkl Kirbi - penzionisani američki diplomata koji je ambasadorsku funkciju u Beogradu obavljao od 2012. do 2016.
Ista obaveza, prema najavama iz Evropske unije važi i za Kosovo. Međutim, imajući u vidu da Kosovo još nema status kandidata za članstvo u Uniji – njegovim učinkom bavi se specijalizovano telo za normalizaciju odnosa sa Srbijom, uspostavljeno na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Kosova.
Inicijativa u izmenama pregovaračkog okvira za Srbiju i obaveza za Kosovo, koje bi na njihovom evropskom putu obuhvatile normalizaciju odnosa, akteuelizovana je krajem 2023. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada, reagujući na najavljenu mogućnost, rekao da će to jasno značiti da Evropska unija ne želi Srbiju u svom članstvu.
“Ako stavite članstvo Kosova u UN, kao deo poglavlja 35, onda je jasno da ne želite Srbiju. Ja ne verujem da je to moguće i mislim da takvu odluku neće doneti“, rekao je predsednik Srbije u decembru 2023.
Prema tumačenju Erika Gordija - deluje da Srbija trenutno ispituje granice odnosa sa Evropskom unijom.
"Trenutno, u okolnostima spora u vezi sa izborima, novih nastojanja negiranja genocida u Srebrenici i eskalacije tenzija sa Kosovom, izgleda da Vučić testira strpljenje EU. Možda je izabrao loš trenutak za to", zaključuje za Glas Amerike Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Pregovore o članstvu u Uniji Srbija je otpočela 2014. godine.
Tokom prethodnih deset godina otvorena su 22 od ukupno 35 poglavlja i privremeno zatvorena dva.
Od 2021. u tom smislu nije bilo nikakvih pomaka u napretku države koja se nikada nije usaglasila sa kaznenom politikom Zapada prema Rusiji – zbog agresije na suseda Ukrajinu.
Uz to, njeni politički predstavnici gaje bliske veze sa predstavnicima ruskog režima koji su, zbog brutalnog rata, na meti više paketa sankcija zapadnih partnera.
