Neko u Kini je napravio hiljade lažnih naloga na društvenim mrežama dizajniranih da izgledaju kao da se radi o Amerikancima i koristio ih za širenje spornog političkog sadržaja u očiglednom nastojanju da podeli SAD uoči izbora sledeće godine, saopštila je kompanija Meta.
Mreža od skoro 4.800 lažnih naloga pokušavala je da izgradi stabilnu publiku, ali su je stručnjaci kompanije u čijem su vlasništvu Fejsbuk i Instagram, identifikovali i eliminisali. Nalozi su imali lažne fotografije, imena i lokacije kako bi se delovali kao svakodnevni američki korisnici Fejsbuka koji se bave političkim pitanjima.
Umesto širenja lažnog sadržaja kao što su to činile druge mreže, nalozi su korišćeni za ponovno deljenje postova sa Eksa, koje su kreirali političari, novinske kuće i drugi.
Međusobno povezani izveštaji uzimali su sadržaj iz liberalnih i iz konzervativnih izvora, što je pokazatelj da njihov cilj nije bio da podrži jednu ili drugu stranu, već da preuveliča partijske podele i dodatno podstakne polarizaciju.
Identifikovana mreža pokazuje kako američki inostrani protivnici iskorišćavaju tehnološke platforme sa sedištem u SAD da bi sejali razdor i nepoverenje, i nagoveštava ozbiljne pretnje od onlajn dezinformacija sledeće godine, kada će se održati izbori u SAD, Indiji, Meksiku, Ukrajini, Pakistanu i Tajvanu.
„Ove mreže se i dalje bore da pridobiju publiku, ali one su upozorenje“, rekao je Ben Nimo, koji vodi istrage o neautentičnom ponašanju na platformama Mete. „Spoljni akteri prete i pokušavaju da dođu do ljudi preko interneta uoči izbora sledeće godine, a mi moramo da ostanemo na oprezu”.
Kompanija Meta platforms, sa sedištem u Menlo Parku u Kaliforniji, nije javno povezala kinesku mrežu sa vladom te države, ali je utvrdila da potiče iz te azijske zemlje. Sadržaj koji se širi na nalozima u velikoj meri dopunjuje drugu propagandu i dezinformacije kineske vlade koje su nastojale da uvećaju partijske i ideološke podele u SAD.
Da bi nalozi na Fejsbuku izgledali kao uobičajeni, mreža bi ponekad stavljala objave o modi ili kućnim ljubimcima. Ranije ove godine, neki od naloga su naglo zamenili korisnička imena i slike profila koji zvuče američki sa novim koji sugerišu da žive u Indiji. Nalozi su zatim počeli da šire prokineski sadržaj o Tibetu i Indiji, pokazujući kako se lažne mreže mogu preusmeriti na nove mete.
Meta često ukazuje na napore da ugasi lažne društvene naloge kao dokaz svoje posvećenosti zaštiti izbornog integriteta i demokratije. Ali kritičari kažu da usredsređivanje platforme na lažne naloge odvlači pažnju od neuspeha da se pozabavi vlastitom odgovornošću za dezinformacije koje se već nalaze na njenom sajtu, a doprinele su polarizaciji i nepoverenju.
Na primer, Meta prihvata plaćene reklame na sajtu u kojima se tvrdi da su izbori u SAD 2020. bili namešteni ili ukradeni, pojačavajući laži bivšeg predsednika Donalda Trampa i drugih republikanaca čije su tvrdnje o izbornim neregularnostima više puta osporene. Federalni i državni izborni zvaničnici i Trampov sekretar za pravosuđe rekli su da nema verodostojnih dokaza da su predsednički izbori, koje je on izgubio od demokrate Džoa Bajdena, pokradeni.
Na pitanje o politici oglašavanja, kompanija je saopštila da će se usredsrediti na buduće izbore, a ne na one iz prošlosti, i da će odbaciti oglase koji bacaju neosnovanu sumnju na predstojeće izbore.
I dok je Meta najavila novu politiku koja se odnosi na veštačku inteligenciju (AI) koja predviđa da se naznači sadržaj generisan uz pomoć AI, kompanija je dozvolila da drugi izmenjeni video snimci koji su napravljeni korišćenjem konvencionalnijih programa ostanu na njenoj platformi, uključujući digitalno montiran video Bajdena koji tvrdi da je pedofil.
„Ovo je kompanija koja se ne može shvatiti ozbiljno i kojoj se ne može verovati“, rekao je Zaman Kureši, savetnik za politiku u Nadzornom odboru Pravog Fejsbuka (Real Facebook), organizaciji za građanska prava i stručnjaka za tehnologiju koji su kritikovali pristup Mete dezinformacijama i govoru mržnje. „Pazi šta Meta radi, a ne šta govore”.
Menadžeri kompanije Meta razgovarali su o aktivnostima mreže tokom konferencijskog poziva sa novinarima u sredu, dan nakon što je tehnološki gigant objavio detalje vlastite politike za predstojeću izbornu godinu - od kojih je većina postavljena za prethodne izbore.
Ali 2024. donosi nove izazove, smatraju stručnjaci koji proučavaju vezu između društvenih medija i dezinformacija. Ne samo da će u mnogim velikim zemljama biti održani izbori, već i pojava sofisticiranih programa veštačke inteligencije znači da je lakše nego ikad kreirati realističan audio i video koji bi mogao da obmane birače.
„Platforme još uvek ne shvataju ozbiljno svoju ulogu u javnoj sferi“, rekla je Dženifer Stromer-Galei, profesorka Univerziteta u Sirakuzi koja proučava digitalne medije.
Stromer-Galei je nazvala Metine izborne planove „skromnim“, ali je primetila da su u oštroj suprotnosti sa „Divljim zapadom“ na Eksu. Otkako je kupio platformu Eks, bivši Tviter, Ilon Musk je eliminisao timove za moderiranje sadržaja, i vratio naloge mnogim korisnicima ranije zabranjenim zbog govora mržnje i korišćenja te mreže za širenje teorija zavere.
Demokrate i republikanci su pozvali na donošenje zakona koji bi se bavili algoritamskim preporukama, dezinformacijama, dip fejk sadržajima i govorom mržnje, ali male su šanse da se bilo koja značajna regulativa usvoji uoči izbora 2024. To znači da će platforme imati odgovornost da same sebe kontrolišu.
Dosadašnji Metini napori da zaštiti izbore su „užasan pregled onoga što možemo očekivati 2024“, kaže Kajl Mors, zamenik izvršnog direktora Projekta za nadzor tehnologije, neprofitne organizacije koja podržava nove savezne propise za društvene medije. „Kongres i administracija moraju odmah da deluju kako bi osigurali da Meta, TikTok, Gugl, Eks, Rambl i druge platforme društvenih medija ne pomažu i podržavaju strane i domaće aktere koji otvoreno potkopavaju našu demokratiju”.
Mnogi lažni nalozi koje je Meta identifikovala ove nedelje takođe su imali skoro identične profile i na Eksu, gde su neki od njih redovno revitovali Maskove postove. Ti nalozi ostaju aktivni na Eksu.
Meta je u sredu takođe objavila izveštaj u kojem se ocenjuje da postoji rizik da će inostrani protivnici, među kojima su glavni Iran, Kina i Rusija, koristiti društvene medije za mešanje u izbore. U izveštaju se navodi da se nedavni napori Rusije u vezi sa dezinformisanjem fokusiraju ne na SAD, već na rat u Ukrajini, koristeći propagandu državnih medija i dezinformacije u nastojanju da potkopa podršku Kijevu.
Nimo, Metin glavni istraživač, rekao je da će okretanje mišljenja protiv Ukrajine verovatno biti fokus svih dezinformacija koje Rusija želi da unese u američku političku debatu uoči izbora sledeće godine.
„Ovo je važno uoči 2024. godine“, rekao je Nimo. „Kako se rat nastavlja, posebno treba očekivati da ćemo videti pokušaj Rusije da targetira debatu vezanu za izbore i kandidate koji se fokusiraju na podršku Ukrajini”.
