Pre godinu dana, milijarder i novi vlasnik Ilon Mask ušetao je u sedište Tvitera u San Francisku nasmejan, noseći lavabo (značenje tog gesta je tumačeno danima posle toga), otpustio direktora i druge čelnike kompanije, i počeo transformaciju platforme za društvene medije koja je sada poznata kao Eks.
Eks liči na Tviter, ali što više vremena provedete na platformi, jasno vam je da je to samo prividna sličnost. Mask je eliminisao ključne elemente onoga što je Tviter činilo Tviterom - njegovo ime i logo sa plavom ptičicom, njegov sistem verifikacije, i savetodavnu grupu za poverenje i bezbednost. Takođe je ukinuo moderaciju sadržaja i sprovođenje politike protiv govora mržnje.
Uz to je otpustio ili izgubio veći deo radnika - inženjere koji su održavali sajt, moderatore koji su vodili računa da ne bude preplavljen sadržajima sa govorom mržnje, i direktore koji su bili zaduženi za donošenje i sprovođenje pravila.
Rezultat je, kako kažu dugogodišnji komentatori koji prate sadržaje na Tviteru - kraj uloge te platforme kao nesavršenog ali korisnog mesta gde se može saznati šta se događa u svetu. Šta će Eks postati, i da li Mask može da ostvari svoju ambiciju da je pretvori u "aplikaciju za sve", koju svi koriste, ostaje podjednako nejasno kao i pre godinu dana.
Mask nije unapredio platformu ni na jedan suštinski način, i nije ništa bliži svojoj viziji "aplikacije za sve" nego što je bio pre godinu dana, kaže analitičarka portala Insajder Intelidžens Džesmin Enberg. "Umesto toga, Eks je oterao korisnike i oglašivače, a sada je izgubio i svoju primarnu vrednost u svetu društvenih medija - da bude centralno mesto za vesti."
Kao jedan od najpopularnijih i najaktivnijih korisnika platforme, i pre nego što je kupio kompaniju, Mask je imao jedinstveno iskustvo na Tviteru koje je značajno drugačije od iskustva običnih korisnika. Ali mnoge od promena koje je uveo u Eks su zasnovane na njegovim sopstsvenim utiscima o platformi. Zapravo, čak je anketirao milione svojih pratilaca na Tviteru tražeći savet kako da vodi kompaniju (rekli su mu da treba da podnese ostavku).
“Maskov tretman platforme kao tehnološke kompanije koju može da reformiše, umesto društvene mreže čiji razvoj podstiču ljudi i dolari koji stižu od reklama - to je bio glavni razlog pada Tvitera", kaže Džesmin Enberg.
Dezinformacije i plavi znak
Plavi znak, odnosno plava kvačica, koja je ranije pokazivala da je provereno da iza nekog naloga stoji stvarna osoba ili institucija - poznata ličnost, sportista, novinar nekog globalnog ili lokalnog medija, ili neprofitna agencija - sada samo pokazuje da je neko platio 8 dolara mesečno da se pretplati na servis koji će njegovim objavama dati veću vidljivost od onih koji nisu platili pretplatu. Za te, plaćene, naloge, ustanovljeno je da šire dezinformacije na platformi, koje zatim pojačavaju Eksovi algoritmi.
U četvrtak, na primer, novi izveštaj levo orijentisane neprofitne organizacije Media Matters upokazao je da su brojni nalozi sa plavom "kvačicom" na Eksu, koji imaju desetine hiljada pratilaca, tvrdili da je masovna pucnjava u Mejnu inscenirani događaj koji je isplanirala vlada. Istraživači su takođe ustanovili da takvi nalozi šire dezinformacije i propagandu o ratu Izraela i Hamasa, do te mere da je Evropska komisija podnela fomralni, pravno obavezujući zahtev za informacije Eksu, zbog odnosa prema govoru mržnje.
Ian Bremer, istaknuti stručnjak za spoljnu politiku, objavio je na Eksu ovog meseca da je nivo dezinformacija o ratu Izraela i Hamasa, koji algoritam promoviše na platformi, "takav kakav nikada do sada nije video u svojoj karijeri politikologa."
Kako navodi platforma Glasa Amerike za proveru činjenica Poligraf, taktike dezinformacija uključuju "recikliranje" starih snimaka, koji se onda netačno pripisuju ili izraelskoj vojsci, ili Hamasu i Palestincima, u zavisnosti od naklonosti korisnika. Viralni video napada na crkvu na Filipinima 2017. je jedan takav primer.
Više od 300 ljudi je poginulo u sukobima između filipinskih snaga bezbednosti i ekstremista grupe Maute povezane sa Islamskom državom, koja je osvojila južni grad Maravi u maju 2017. Korisnik Eksa, sa plavim znakom, podelio je taj video uz komentar da se tu vide teroristi Hamasa kako uništavaju baptističku crkvu u gradu Gazi, u "džihadu protiv svake druge svetske religije". Drugi korisnik Tvitera tvrdi da se na istom snimku vide vojnici Izraelskih odbrambenih snaga kako skrnave crkvu u Gazi.
Finansijski gubici
Nije uzdrman samo identitet platforme. Tviter je već bio u finansijskim problemima kada ga je Mask kupio za 44 milijarde dolara. Ugovor je sklopljen 27. oktobra 2022, a situacija sada deluje ozbiljnije. Mask je kompaniju pretvorio u privatnu, što znači da njeno računovodstsvo više nije javno - ali je u julu rekao da je kompanija izgubila otprilike polovinu prihoda od reklamiranja, i da je i dalje u velikim dugovima.
U maju, Mask je angažovao Lindu Jakarino, bivšu direktorku TV mreže NBC koja ima odlične kontakte sa industrijom marketinga, u pokušaju da vrati velike kompanije. Dok su se neki oglašivači vratili na platformu, ne troše toliko koliko su u prošlosti, uprkos tome što je došlo do oporavka na tržištu reklama na internetu zbog čega je porastao profit kompanija Meta, u čijem je vlasništvu Fejsbuk, i Alfabeta, pod čijim je okriljem Gugl.
Insajder Intelidžens procenjuje da će Eks ove godine dobiti 1,89 milijardi od reklama, što je pad od 54% u odnosu na 2022.
Druga, spoljna istraživanja pokazuju da ljudi manje koriste Eks.
Prema istraživačkoj firmi Similarweb, globalni saobraćaj na Tviteru je opao 14% u odnosu na prethodnu godinu, a poseta Tviter portalu za oglašivače je pala 16,5%. Broj korisnika na mobilnim telefonima je opao 17,8%.
“Iako je kulturna relevantnost Tvitera već počela da opada pre nego što je Mask preuzeo, sada se čini kao da platforma više ne postoji. I to je smrt koju je izazvalo hiljadu malih rana", kaže analitičarka Enberg.
“Ono što je fascinantno je da su skoro sve te rane samozadate. Obično kada neka socijalna platforma počne da gubi relevantnost, postoje bar neki spoljni faktori, ali to ovde nije bio slučaj."
