Bivša sutkinja Vrhovnog suda Sandra Dej O'Konor, nepokolebljivi glas umerenog konzervativizma i prva žena koja je služila u najvišem sudu u zemlji umrla je u 94. godini.
Sud je saopštio da je umrla u Finiksu u petak od komplikacija povezanih sa uznapredovalom demencijom i respiratornom bolešću.
Ona je 2018. objavila da joj je dijagnostikovana „početna faza demencije, verovatno Alchajmerova bolest“. Njen suprug Džon O'Konor umro je od komplikacija od Alchajmerove bolesti 2009.
Nominacija O'Konor 1981, u vreme predsedničke administracije Ronalda Regana i naknadna potvrda Senata, okončala je 191 godinu dug period u kojem su samo muškarci bili članovi Vrhovnog suda.
Rodom iz Arizone, odrasla je na prostranom porodičnom ranču, O'Konor je gubila brzo gradila reputaciju vredne radnice koja je imala značajan politički uticaj u devetočlanom sudu.
Unuka pionira koji je putovao zapadno od Vermonta i osnovao porodični ranč tri decenije pre nego što je Arizona postala država, O'Konor je imala uporan, nezavisan duh. Dok je odrastala u zabačenom kraju, rano je naučila da jaše konje, skuplja stoku i vozi kamione i traktore.
„Nisam radila sve stvari koje su radili dečaci, ali sam popravljala vetrenjače i ograde“, rekla je u intervjuu za časopis Tajm 1981.
U sudu, njen uticaj se najbolje mogao videti, a njeno pravno razmišljanje pomnije ispitano, u presudama o abortusu, možda I najspornijem pitanju sa kojim su se sudije suočile. O'Konor je odbila da dozvoli državama da zabrani većinu abortusa.
Ona je 1989. odbila da se pridruži grupi od četiri sudije koje su bile spremne da ponište značajnu odluku Ro protiv Vejda iz 1973. u kojoj se navodi da žene imaju ustavno pravo na abortus.
Zatim, 1992. godine je pomogla da se stvori i većina od pet sudija koja je potvrdila suštinski stav presude iz 1973. „Neki od nas kao pojedinaca smatraju da je abortus uvredljiv za naše najosnovnije principe morala, ali to ne može da kontroliše našu odluku“, rekla je O'Konor na sudu, čitajući zaključak odluke u predmetu Planirano roditeljstvo protiv Kejsija. „Naša obaveza je da definišemo slobodu svih, a ne da nalažemo sopstveni moralni kodeks”.
Trideset godina posle te odluke, konzervativniji sastav suda jeste poništio presude Ro i Kejsi, a mišljenje je napisao čovek koji je zauzeo njeno mesto u Vrhovnog suda, Semjuel Alito. On je izabran u sud 2006. Na predlog predsednika Džordža Buša mlađeg, a prethodno se O'Konor penzionisala.
Godine 2000, O'Konor je bila deo većine od 5:4 koja je efikasno rešila sporne predsedničke izbore 2000. u korist Buša, u odnosu na demokratu Ala Gora.
O'Konor su mnoge njene kolege smatrale veoma dragom osobom. Kada je otišla u penziju, sudija Klarens Tomas, dosledni konzervativac, nazvao ju je „izvanrednom koleginicom, dostojanstvenom u neslaganju i milostivom kada je u većini“.
Ona je umela da iznese vlastite stavove na veoma oštar način. U jednoj od njenih poslednjih postupaka, neslaganju sa presudom 5:4 kojom se dozvoljava lokalnim vlastima da osude i zaplene ličnu imovinu kako bi se omogućilo privatnim investitorima da grade trgovačke centre, poslovne zgrade i druge objekte, ona je upozorila da je većina nerazumno ustupila još više snage moćnicima.
“Sablast presude visi nad svom imovinom“, napisala je O’Konor. „Ništa ne sprečava državu da... bilo koji dom zameni tržnim centrom, ili bilo koju farmu fabrikom”.
O'Konor, koju su komentatori nekada nazivali najmoćnijom ženom nacije, ostala je jedina sutkinja Vrhovnog suda sve do 1993, kada je, na njeno zadovoljstvo i olakšanje, predsednik Bil Klinton nominovao sudiju Rut Bejder Ginsburg. U sadašnjem sastavu suda su četiri žene.
