Iako najavljeni kao zakoni koji bi trebalo da urede srpsku medijsku scenu i usaglase domaće zakonodavstvo sa regulativama Evropske unije, nacrti Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima danima unazad nailaze na kritike - kako stručnjaka iz medijskih i novinarskih udruženja, tako i javnosti u Srbiji.
Razlog za to je pokušaj vlasti da u te zakone, nekoliko dana pre njihovog usvajanja i posle završene javne rasprave, a bez znanja radne grupe koja je radila na njihovom nacrtu, „ubaci“ pojedine stavove i članove koji bi mogli da anuliraju gotovo sve pozitivne novine koje su zakonima predviđene i čija bi zloupotreba - kako kažu sagovornici Glasa Amerike - mogla da dovede do potpunog gušenja slobode medija u Srbiji i gašenja nezavisnih medija.
Predlozi dva nova medijska zakona donose veliki broj članova koji su napredak u odnosu na prethodni zakon iz 2014. godine, kaže predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić. Problem je, ističe, kao i do sada - pitanje da li će on biti poštovan.
„Novim zakonskim rešenjima su pooštreni uslovi za dobijanje sredstava iz budžeta za sufinansiranje medijskih projekata, Savet za štampu je dobio ulogu koju smo mi tražili – kao samoregulatorno telo – da se uvažava mišljenje komisije za žalbe Saveta za štampu i da mediji koji permanentno krše novinarski kodeks ne mogu da dobijaju novac iz budžeta. Imate i stavku koja se tiče izbora saveta REM-a. Pooštreni su kriterijumi, jasnija je uloga REM-a. Sve je to napredak, ali se opet javlja problem primene“, kaže on.
Nenajavljeno ubacivanje dva stava u članove 112. i 122. nacrta Zakona o elektronskim medijima, kojima je predviđeno da Regulatorno telo za elektronske medije određuje cenu koju će operatori plaćati televizijama sa nacionalnom frekvencijom i o pozicijama televizija na listi kanala naišlo je na oštru osudu dela medija, novinarskih i medijskih udruženja, kao i opozicije, i probudilo dodatnu sumnju u namere vlasti da uvedu konkretne promene u medijski sistem Srbije.
Ipak, posle reakcije javnosti i sastanka predstavnika Vlade Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić sa delegacijama OEBS-a, EU, Kraljevine Norveške i predstavnika medijskih i novinarskih udruženja, pronađeno je kompromisno rešenje, deo odredbi je „obrisan“ iz nacrta, a dogovoreno je i da će biti izabrano novo rukovodstvo REM-a po isteku mandata aktuelnih članova.
Nacrtu zakona dodate su međutim i odredbe koje se tiču vraćanja države u vlasništvo medija. Tim odredbama, objašnjava Bodrožić, država legalizuje ono što je Telekom radio prethodnih pet godina i priznaje da je za to vreme ta kompanija nelegalno osnivala medije i učestvovala u partnerstvima sa nekim drugim izdavačima medija.
„Sada imamo situaciju da Telekom ne samo što će da legalizuje sve što je radio, već ima i otvoren prostor da uđe i u televizije sa nacionalnom frekvencijom koje su možda na prodaju, a i u lokalne medije koji su i do sada vršili propagandu za Srpsku naprednu stranku i Aleksandra Vučića. Tu vidimo ogromnu opasnost. Mi nismo protiv Telekoma kao državne telekomunikacione kompanije. To je naša kompanija i mi kao građani želimo da ta kompanije bude uspešna i da posluje pozitivno i da donosi prihode u budžet Srbije, ali istovremeno strahujemo da će vlast koja i ovako zloupotrebljava državne resurse i novac i ovog puta zloupotrebiti ova dva člana zakona zarad svoje propagande i potpunog zaokruživanja kontrole nad medijima.“, kaže on.
Da je ceo proces donošenja novih medijskih zakona prethodnih nekoliko meseci „potpuno zbrkan“ kaže i predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever. Ona smatra da argument koji koristi Vlada Srbije - da i u drugim državama postoji slična praksa udela državnih telekomunikacionih kompanija u vlasništvu medija – ne stoji.
„Mi smo tokom tog procesa upozoravali na izveštaj o medijskim slobodama i sa čime se ne slažemo u tim predlozima medijskih zakona – da ti zakoni nisu od početka u skladu sa medijskom strategijom koja je donesena i onda i na dodatak o Telekomu. Prema mom sudu, to je vrlo loše za medijsku scenu Srbije, u kojoj je većina medija već porobljena, zarobljena, koja je pod direktnim uticajem vladajuće većine. I dalje smatramo da je to odredba koja nije dobra i koja bi takođe trebalo da bude promenjena“, kaže ona i ističe da je u svakom medijkom okruženju ključno regulatorno telo.
„Mi svi znamo da je u jednoj godini bilo 85 prijava REM-u a da su oni delovali samo po pet prijava kršenja pravila i kodeksa u medijskom okruženju. Ta statistika je dobar pokazatelj zbog čega treba bolje regulisati i ojačati i nezavisnost i sam rad tog regulatornog tela“, smatra Sever.
Željko Bodrožić kaže da su evropske zemlje u kojima postoji mogućnost da državne telekomunikacione kompanije učestvuju u vlasništvu u medijima društva koja su „daleko od srpskog“, jer u njima postoje mehanizmi koji odvraćaju političare od mogućeg uticaja na te medije. Smatra da bi, ukoliko sporne odredbe ostanu i zakon bude usvojen u Skupštini Srbije, mogli biti ugašeni nezavisni televizijski kanali N1 i Nova S, jer njihov vlasnik više neće želeti da posluje u takvim uslovima.
„Ako se ovaj zakon usvoji sa ova dva člana postoji ozbiljna opasnost da prvo nastradaju ove dve kablovske televizije, koje su mnogima u Srbiji jedini prozor u svet i jedini izvori pravog informisanja. Bez te dve televizije će u elektronskom delu medija zavladati potpuni mrak. Mi smo, kao medijska zajednica koja je iovako na mnogo načina oslabljena i radi u neprijateljskom okruženju koje je stvorila Srpska napredna stranka – onda u velikoj opasnosti da ćemo onda potpuno izumreti i da će Srbija biti okupirana medijima koji nude propagandu i šarenu zabavu. To neće biti opasno samo za slobodu medija i izražavanja, već i na goli život građana, jer vidimo da, kada se medijima upravlja iz jednog centra, nama može ceo dan niko da ne javi da se izlio amonijak kod Pirota ili da je počeo rat na Kosovu“, zaključuje Željko Bodrožić.
Stav Vlade Srbije je potpuno suprotan – oni su u saopštenju posle sastanka u utorak naveli da je „kroz konstruktivan dijalog postignut visok stepen saglasnosti o tekstovima nacrta zakona, dok su sporna pitanja koja su postojala – razjašnjena. Smatraju da će novi zakoni dalje učvrstiti temelje za unapređenje medijske scene, uz jačanje uloge medija kao čuvara demokratskih vrednosti u društvu i da novi zakoni predstavljaju značajan iskorak u odnosu na postojeću zakonsku regulativu.“
Beogradski mediji prenose da bi nacrti zakona mogli već u petak da se nađu u Vladi Srbije. Ukoliko budu usvojeni na sednici očekuje se da će biti upućeni u Skupštinu Srbije koja bi trebalo da ih usvoji na prvoj sledećoj sednici.
