Apelacioni sud u Beogradu objavio je u petak presudu, donetu 19. aprila prošle godine, po kojoj su okrivljeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije - Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić oslobođeni krivice.
O Slavku Ćuruviji
Slavko Ćuruvija bio je novinar i izdavač, osnivač listova „Nedeljni telegraf“, „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“.
Novinarsku karijeru počeo je u “Borbi” sredinom osamdesetih. Napušta je sredinom devedesetih, u trenutku državnog pritiska na medije.
Sa novinarom i publicistom Momčilom Đorgovićem osnovao je „Nedeljni telegraf“, a nakon toga „Dnevni telegraf“ i “Evropljanin”.
Neposredno uoči ubistva, tokom NATO intervencije 1999. tadašnja “Politika ekspres” objavila je tekst čiji je naslov bio "Ćuruvija dočekao bombe".
Isti tekst pročitan je u drugom Dnevniku Radiotelevizije Srbije.
Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici (bivšoj Ive Lole Ribara) u centru Beograda kod prolaza zgrade u kojoj je živeo.
Ustreljen je vatrenim oružjem s leđa.
U trenutku ubistva Slavka Ćuruvije, ministar informisanja u tadašnjoj Vladi Srbije premijera Mirka Marijanovića, bio je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Decembra 2013. godine Vučić, koji je tada obavljao funkciju potpredsednika Vlade, obećao je da će podneti ostavku ukoliko Ćuruvijino ubistvo ne bude razrešeno.
Kako se navodi na sajtu suda, Apelacioni sud je 19. aprila 2023. godine doneo presudu kojom je, usvajanjem žalbi odbrane i delimičnim usvajanjem žalbe tužilaštva, preinačilo prvostepenu presudu i Markovića oslobodilo od optužbe da je počinio krivično delo teško ubistvo u podstrekavanju, a Radonjića, Kuraka i Romića da su, kao saizvršioci, počinili krivično delo teško ubistvo.
Pred Apelacionim sudom je tokom marta 2023. održan glavni pretres na kome se odlučivalo o prvostepenoj presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije donetoj decembra 2021.
Tada su bivši funkcioneri i operativci Službe državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić, osuđeni na ukupno stotinu godina zatvora.
Pretres pred Apelacionim sudom održan je pošto su tužilaštvo i odbrana uložili žalbu na pomenutu prvostepenu presudu.
U njegovoj nadležnosti je da potvrdi presudu, poveća ili smanji kaznu, ili donese sopstvenu presudu, koja može biti oslobađajuća.
Reakcije
Fondacija Slavko Ćuruvija saopštila je da je "šokirana" odlukom Apelacionog suda.
"Ova je presuda duboko uznemirujuća za porodicu, prijatelje, kolege i poštovaoce novinara i izdavača ubijenog zato što je javno kritikovao zločinački režim Slobodana Miloševića", navodi se u saopštenju te fondacije.
Kako su naveli, odluka suda je „jasan znak da država nije u stanju da se obračuna sa najmračnijim delovima sopstvenih službi iz devedesetih i da one i dalje imaju ogroman uticaj i na pravosuđe i na političke procese u Srbiji“.
„Uprkos tome što i domaća i međunarodna javnost gotovo četvrt veka zahteva da se ovaj zločin rasvetli i njegovi počinioci pravedno kazne, petočlano sudsko veće Apelacionog suda je pokazalo da su im od dokaza i zakona važnija zaštita predstavnika države ogrezlim u zločinima i zaštita tajne službe koja je toliko puta pokazala da joj ljudski život ništa ne znači“, naglasili su.
Matić: Veliki poraz za društvo u Srbiji
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić izjavio je za Glas Amerike da je danas je veoma tužan dan kada je reč o nekažnjivosti ubistava novinara u Srbiji, Evropi i svetu.
"Posle skoro 25 godina od ubistva Slavka Ćuruvije, deset godina od početka suđenja, dve prvostepene osuđujuće presude na ukupno 100 godina zatvora za optužene, stigla je oslobađajuća presuda, koja je konačna kada je reč o do sada optuženim licima. Od aprila prošle godine pronose se informacije da je posle otvorenog zasedanja Apelacionog veća doneta oslobađajuća presuda. Neobjašnjivo je da se devet meseci piše otpravak presude. Nemam odgovore na brojna pitanja koja mogu da se postave kada je reč o ovoj konačnoj presudi", naveo je Matić.
"Nadam se da će tužilaštvo uputiti zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom slučaju, ali odluka Vrhovnog suda neće imati implikacije po ovu presudu. Ovo je veliki poraz za društvo u Srbiji i za političku rešenost da se kazni nasilje nad novinarima. I pored činjenice da se ta politička volja pokazala kroz osnivanje Komisije za istraživanje ubistava novinara, i efikasnog istražnog rada i podizanja optužnice, ogroman trud je izbrisan odlukom sudija koji očigledno nisu shvatili svoju istorijsku ulogu", istakao je Matić.
Po njemu, poruke ove presude su jasne: oni koji ugrožavaju bezbednost novinara i ubijaju novinare mogu računati i dalje na to da skoro da ne postoji šansa da budu osuđeni. On dodaje da je ta poruka danas posebno dramatična kada vidimo dramatičnu situaciju u kojoj se nalaze novinari u Srbiji, i širom sveta.
Dodao je da ne sme da se zaboravi i jučerašnja odluku Tužilaštva za organizovani kriminal kojom je odbijen predlog Komisije za istraživanje ubistava novinara i radne grupe MUP da preuzme slučaj ubistva novinara Milana Pantića.
Matić za Glas Amerike ističe da će tek kada dobije otpravak presude, biti više mogućnosti za komentarisanje ove odluke Apelacionog veća.
Stevanović: Zastrašujuća poruka za sve građane Srbije
Iako je tokom prethodnog leta bilo najava da se sprema ovakva odluka, danas objavljena presuda Apelacionog suda je nešto u šta je teško poverovati, ističe predsednica Fondacije „Slavko Ćuruvija“ Ivana Stevanović.
„Mi svedočimo nažalost porazu države na mnogo nivoa, i ovo je jedan od tih pokazatelja gde smo krenuli i ako smo uopšte izašli ikada iz devedesetih godina. Prosto, ovo je zastrašujuća poruka za sve građane ove zemlje. Ovo je jedno brutalno ubistvo, jedno ubistvo prava ljudi da budu informisani, ovo je ubistvo jednog čoveka i jednog novinara koje se na ovaj način završava, posle skoro 25 godina, četvrt veka nakon ubistva“, kaže Stevanović i naglašava daje šokantno to što su postojale potvrde da je ova presuda doneta još u junu mesecu prošle godine i da se čekalo punih osam meseci za njenu objavu.
„Postavlja se pitanje zašto se toliko čekalo na ovu odluku i da li ona u krajnjoj liniji i krajnjoj instanci na neki način štimovana, ili je štimovan trenutak u kome ona treba da bude objavljena, ali ona svakako ne uliva poverenje u pravosudni sistem Srbije. Ona svakako zapravo dodatno urušava to poverenje koje je inače na jako, jako niskom nivou“.
Na pitanje šta se htelo postići ovakvom presudom, Stevanović kaže da na to treba da odgovore sudije koje su donele odluku, kao i oni koji možda sudijama davali instrukcije kakvu odluku da donesu:
„Ovo je nažalost konačna odluka i nažalost mi ćemo se sa četvoricom okrivljenih u budućnosti sretati verovatno na ulicama Beograda, u javnom prevozu, na javnim mestima. Oni su slobodni ljudi. A porodica, prijatelji Slavka Ćuruvije, kolege novinari, svi novinari u Srbiji koji i danas rade u strahovito teškim uslovima – prosto neka gledaju šta će – to je poruka“, ističe Ivana Stevanović.
Bodrožić: Jasno je da je država umešana u ovaj zločin
I za predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željka Bodrožića šokantnaje vest da 25 godina nakon ubistva Slavka Ćuruvije ne znamo ko je naručio, a ni ko je izvršio to ubistvo.
„To je zaista žalosno i izaziva i bes saznanje da živite u državi koja ne može da nađe ubice 25 godina nakon događaja. I bilo je to nekako očekivano jer od prvog dana je jasno da je država bila direktno umešana u taj zločin i da je država, odnosno ti neki moćni ljudi koji su onda upravljali državom, a očigledno su još uvek moćni, da su oni sve učinili od prvog dana da se slučaj zataška, da se obesmisli, da se sakriju dokazi. I verovatno postoji mnogo rupa u toj presudi koje su uzrok toga što su mnogi dokazi uništeni i ne postoje više“.
Po njegovim rečima nakon 5. oktobra 2000. godine neki policajci i tužioci su, uprkos velikim opstrukcijama, radili savesno svoj posao i došli se do nekih nepobitnih činjenica, ali to, kako kaže, Apelacionom sudu nije bilo dovoljno. Bodrožić podseća i da je u vreme ubistva Slavka Ćuruvije ministar informisanja bio sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Predsednik države je uzleteo i na toj priči borbe protiv korupcije i kriminala, na razotkrivanju svih slučajeva ubistava i svega onoga što je obeležilo neko vreme. Ali u ovom slučaju se vidi da je sve to bila prazna priča, magla da bi stekao popularnost i da bi preuzeo državu, zatim je zarobio i sada on može i ovako. Jednostavno prošlo je vreme, ispunio je ono što je hteo, a to je da postane svemoćan i sada se očigledno i dalje igra sa nama jer ja ne verujem u nezavisnost sudstva u Srbiji“, kaže Željko Bodrožić u izjavi za Glas Amerike.
Udruženje novinara Srbije (UNS) ocenilo je da je oslobađajućom presudom srpsko pravosuđe pokazalo institucionalnu nemoć.
„UNS ukazuje da je poslednjom u nizu odluka srpsko pravosuđe pokazalo institucionalnu nemoć i da za ubice novinara i njihove nalogodavce nema nikakve kazne. UNS će, uprkos obeshrabrujućim odlukama pravosuđa, nastaviti da istražuje ubistva novinara, podržava rad Komisije za istraživanja ubistava novinara, i javno objavljuje sva saznanja“, navedeno je na sajtu udruženja.
Šta piše u odluci suda?
Kako stoji na sajtu suda, Apelacioni sud je doneo odluku da otvori pretres pred drugostepenim sudom, jer je prvostepeni sud kako je navedeno, prekoračio optužbu, povredio identitet optužbe i presude i nije rešio predmet optužbe.
Nakon ponovnog ispitivanja svedoka, sud je utvrdio da su iskazi iz istrage ne samo nepouzdani, već i da se ne mogu sa sigurnošću prihvatiti kao istiniti.
"Po nalaženju Apelacionog suda, i pored svih izvedenih dokaza, tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe, niti je utvrđeno ko je, kada i gde, kao što se navodi u dispozitivu optužnice, učestvovao u sačinjavanju prethodnog dogovora i plana za lišenje života vlasnika, direktora glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista 'Dnevni telegraf' i nedeljnika "Evropljanin', a nije izveden ni jedan dokaz u prilog navodima optužbe, da je takav nalog dat od strane NN lica 'iz najviših struktura vlasti'", navedeno je u presudi.
Tokom postupka nije izveden ni jedan dokaz koji bi potvrdio navode optužbe da je okrivljeni Radonjić postigao dogovor o neposrednom izvršenju ubistva sa Kurakom i Romićem.
Na sajtu Aplacionog suda detaljno je objašnjen ceo tok ponovnog postupka, a u zaključku je navedeno da nema neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela
"Činjenica da je Slavko Ćuruvija bio kritičar tada aktuelne vlasti, za ovaj Sud nije sporna, ali s obzirom na to da je u odnosu na okrivljene doneta oslobađajuća presuda, to se Sud nije ni mogao upuštati u motive izvršenja ovog krivičnog dela", navedeno je na sajtu suda.
