Linkovi

Istorijski sporazum SAD, Australije i Velike Britanije o podmornicama na nuklearni pogon


Australijski premijer Entoni Albanizi (levo), Predsednik Džo Bajden i britanski premijer Riši Sunak na zajedeničkoj konferenciji za novinare u mornaričkoj bazi u San Dijegu, 13. marta 2023.
Australijski premijer Entoni Albanizi (levo), Predsednik Džo Bajden i britanski premijer Riši Sunak na zajedeničkoj konferenciji za novinare u mornaričkoj bazi u San Dijegu, 13. marta 2023.

Posle samita lidera SAD, Australije i Velike Britanije (tzv. AUKUS) u San Dijegu u Kaliforniji u ponedeljak, saopšteno je da će Australija kupiti tri napadačke podmornice na nuklearni pogon od Sjedinjenih Država u okviru višedecenijskog sporazuma, koji uključuje i Veliku Britaniju, koji ima za cilj jačanje prisustva saveznika u azijsko-pacifičkom regionu dok Kina vojno postaje sve odvažnija.

Predsednik Džo Bajden izjavio je da je odluka da se osetljiva američka nuklearna tehnologija podeli sa Australijom važna i neophodna:

„Dok se nalazimo na prelomnoj tački u istoriji gde će naporan rad na jačanju odvraćanja i unapređenju stabilnosti uticati na izglede za mir u decenijama koje dolaze, Sjedinjene Države ne mogu da traže bolje partnere u Indo-pacifiku, gde će veliki deo naše zajedničke budućnosti biti baziran“.

Bajden je to izjavio u mornaričkoj bazi u San Dijegu, u prisustvu lidera Australije i Velike Britanije, dodavši:

„Formiranjem ovog novog partnerstva ponovo pokazujemo kako demokratije mogu da obezbede sopstvenu bezbednost i prosperitet, i to ne samo za nas, već za ceo svet”.

Na osnovu ovog višedecenijskg sporazuma, američke i britanske podmornice na nuklearni pogon smenjivaće se u australijskim vodama počevši od 2027. Do ranih 2030-ih, Australija će kupiti najmanje tri do pet američkih nuklearnih, konvencionalno naoružanih podmornica dizajniranih za napade na druge podmornice. Tri zemlje će zajedno raditi na razvoju novih podmornica istog tipa, što je projekat koji bi mogao da potraje dve decenije.

Bajden je naglasio da se sporazum odnosi na nuklearni pogon, a ne na oružje, a lideri su se obavezali da će se pridržavati svojih sporazuma o neširenju nuklearnog oružja.

Australijski premijer Entoni Albanizi rekao je da će sporazum, u vrednoosti od skoro 150 milijardi dolara, otvoriti nova radna mesta i podstaći inovacije i istraživanje:

„AUKUS sporazum koji potvrđujemo ovde u San Dijegu predstavlja najveću pojedinačnu investiciju u odbrambene kapacitete Australije u celoj našoj istoriji i doprinosi jačanju nacionalne bezbednosti Australije i stabilnosti u našem regionu“.

Britanski premijer Riši Sunak takođe je najavio da će njegova zemlja povećati vojnu potrošnju na 2,5 odsto svog BDP-a, kako bi odgovorila na rastuće pretnje širom sveta:

„Poslednjih 18 meseci, izazovi sa kojima se suočavamo samo su rasli: ruska ilegalna invazija na Ukrajinu. Sve veća samopouzdanost Kine, destabilizujuće ponašanje Irana i Severne Koreje. Svi prete da stvore svet definisan opasnošću, nemirima i podelama. Suočeni sa ovom novom realnošću, važnije je nego ikada da ojačamo odbranu naših zemalja”.

Peking je kritikovao novo partnerstvo i optužio Vašington da “izaziva rivalstvo i konfrontaciju“.

„Ova trilateralna saradnja predstavlja ozbiljnu opasnost širenja nuklearnog naoružanja, podriva međunarodni sistem neširenja tog naoružanja, zaoštrava trku u naoružanju i podriva mir i stabilnost u azijsko-pacifičkom regionu“, rekao je Mao Ning, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova. „Pozivamo SAD, Veliku Britaniju i Australiju da napuste hladnoratovski mentalitet i poštuju međunarodne obaveze u dobroj veri i učine više da doprinesu regionalnom miru i stabilnosti“.

Međutim, analitičari kažu da je agresivno ponašanje Kine u pacifičkom regionu dovelo do ove odluke.

„Ovo je više odgovor na veoma agresivno vojno jačanje Kine, za razliku od bilo čega što mi radimo što bi provociralo Kinu“, kaže za Glas Amerike Mark Kenedi, direktor Vahba (Wahba) instituta za strateško takmičenje u Vilson centru.

Pošto su tri zemlje demokratije i štite slobodu govora, postoje i glasne kritike - a analitičari očekuju da zakonodavci u sve tri zemlje ispitaju uslove sporazuma i procene njegov uticaj na pitanja suvereniteta, kao i vladinih izdataka.

„Postoje kritike, kao što bi i trebalo da bude, na ovaj sporazum, jer demokratije tako vode svoju politiku, zar ne“, kaže Čarls Edel, analitičar za Australiju u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu. „Ambicije su zaista, zaista velike, ali su veoma velike i ulozi”.

To je takođe znak, smatra Edel, da su veze Australije sa SAD jače nego ikada ranije:

„Pravi značaj ovog sporazuma je da je tehnologija nuklearnog pogona zaista ključni element američke tehnološke moći. Delili smo to samo jednom u celoj američkoj istoriji, a to je bilo pre skoro četiri decenije sa Britancima, uprkos tome što je više drugih zemalja to tražilo. Mislim da je bliskost u američko-australijskim odnosima to što je ovaj sporazum učinilo mogućim. To se može dogoditi samo sa zemljama sa kojima postoji veoma duboko uzajamno poverenje."

XS
SM
MD
LG