Mađarska naučnica Katalin Kariko i njen američki kolega Dru Vajsman, koji su se sreli u redu za mašinu za fotokopiranje pre nego što su došli da otkrića mRNA molekula i tako utrli put ka vakcinama protiv kovida-19, dobitnici su Nobelove nagrade za medicinu.
“Laureati su doprineli do sada nezapamćeno brzom razvoju vakcine tokom jedne od najvećih pretnji za čovečanstvo u moderno doba”, saopštio je komitet za dodelu nagrade.
Priznanje, jedno od najprestižnijih u svetu nauke, dodeljuje Nobelov komitet Karolinska instituta univerziteta za medicinu, a uz njega ide i novčana nagrada od oko million dolara koje će dobitnici podeliti.
Kariko, bivša potpredsednica nemačke firme Bajontek i šefica odeljenja za zamenu RNA proteina u toj kompaniji, profesorka je Univerziteta u Segedinu u Mađarskoj i gostujuća predavačica Univerziteta u Pensilvaniji.
U intervjuu posle proglašenja dobitnika nagrade, Kariko je rekla da je njena majka svake godine govorila da će dobiti Nobela, što ju je podsetilo na trenutke kada nije mogla da dobije ni pozajmicu za finansiranje istraživanja.
“Majka mi je govorila ‘Ali ti radiš tako vredno’. Kazala sam joj da mnogi naučnici rade vredno”, dodala je Kariko.
Vajsman, drugi dobitnik nagrade, professor je u Pensilvaniji i radi na razvoju vakcina. “Ovo je neverovatna čast. Nije bilo moguće doći do rezultata bez da smo oboje učestvovali”.
Kariko i Vajsman su 2005. zajedno razvili modifikaciju nukleosida, koje sprečavaju organizam da napada mRNA napravljene u laboratoriji, što je ranije predstavljalo veliku prepreku u terapeutskoj upotrebi ove tehnologije.
Kompanija Bajontek je saopštila u junu da je oko 1,5 milijardi ljudi širom sveta primilo mRNA vakcinu koju je ova firma razvila zajedno sa Fajzerom. To je bila najčešće korišćena kovid vakcina na Zapadu.
Kovid heroji
„Zajedno su spasili milione života, sprečili teške slučajeve kovida-19, smanjili ukupni teret bolesti i omogućili društvima da se ponovo otvore“, rekao je Rikard Sandberg, član Nobelove skupštine instituta Karolinska.
Posle doktorata iz biohemije u Segedinu, Kariko se 1985. preselila u SAD godine sa suprugom i ćerkom Suzan Fransijom, koja je postala američka veslačica i olimpijska pobednica.
Na Univerzitetu u Pensilvaniji, pokušavala je da pretvori mRNA u alat za lečenje tokom 1990-ih, ali se borila da dobije grantove jer je rad na DNK i genskoj terapiji zaokupio pažnju naučne zajednice u to vreme.
Kariko je rekla da su je ismevali kolege sa fakulteta zbog njene uporne namere, zbog čega je postavljena na nižu poziciju . Ismejavanje se nastavilo, rekla je, kada se pridružila kompaniji Bajontek 2013. jer firma u to vreme nije imala ni veb stranicu.
Vajsman je doktorirao na Univerzitetu u Bostonu 1987. i pridružio se Univerzitetu Pensilvanije 1997.
Njih dvoje su rekli da su se upoznali 1998. dok su čekali u redu za aparat za fotokopiranje. Razgovor koji je usledio izazvao je interesovanje imunologa Vajsmana za rad Kariko na RNK.
„Potpuno je ispravno da revolucionarni rad na RNK Kariko i Vajsman treba da bude nagrađen Nobelom nagradom“, rekao je ser Endrju Polard, profesor imunologije na Oksfordskom univerzitetu, koji je težio drugoj tehnologiji kada je zajednički razvijao manje korišćenu vakcinu protiv kovida kompanije AstraZeneka.
Nagrada je dodeljena uprkos tome što nemački CureVac5CV.DE, koji nije uspeo da izbaci kovid vakcinu na tržište, kao i rival Moderna, odvojeno tuže Bajontek i Fajzer zbog navodnih kršenja patenta mRNA.
Bajontek i Fajzer su, zauzvrat, pokrenuli pravne sporove protiv validnosti prava intelektualne svojine.
Otkriće tokom pandemije
Informacijska RNK (ribonukleinska kiselina) ili mRNA otkrivena je 1961. To je prirodni molekul koji služi kao recept za proizvodnju proteina u telu. Upotreba mRNA koje je napravio čovek za instrukcije ljudskim ćelijama da prave terapeutske proteine, što se dugo smatralo nemogućim, uvedena je tokom pandemije, a koristila ga je i kompanija Moderna.
Tehnologija se razlikuje od ustaljenih biotehnoloških lekova, generisanih u složenim reaktorima od genetski modifikovanih živih ćelija, a zatim izolovanih i prečišćenih.
mRNA, nasuprot tome, funkcioniše kao softver koji se može ubrizgati u telo da uputi ljudske ćelije da proizvode željene proteine. Potencijalne upotrebe uključuju lekove protiv raka i vakcine protiv malarije, gripa i besnila.
Nagrada za medicinu označava početak ovogodišnje dodele Nobelovih priznanja, a preostalih pet će biti saopšteno narednih dana.
Nagrade, koje su prvi put dodeljene 1901, osmislio je švedski pronalazač dinamita i bogati biznismen Alfred Nobel.
Prošlogodišnju nagradu za medicinu dobio je Šveđanin Svante Pabo za sekvencioniranje genoma neandertalca, izumrlog rođaka današnjih ljudi, i za otkrivanje ranije nepoznatog ljudskog rođaka, denisovana.
Nobela za medicinu, pored ostalih, dobili su Aleksandar Fleming 1945. za otkriće penicilina i Karl Landštajner 1930. za otkriće ljudskih krvnih grupa.
