Lideru SNP-a osnovni utisak sa skupa u Vašingtonu jeste snažna poruka da političari i ostale javne ličnosti imaju obavezu da rade u interesu svih gradjana bez obzira na boju kože, veroispovest ili politička ubedjenja. Srdjan Milić je tokom boravka u Vašingtonu imao sastanke u Stejt Departmentu i Kongresu, gde se susreo i sa ko-predsedavajućim crnogorskog kokusa, kongresmenom Majklom Mišoom.
Milić: Ponosan sam kao gradjanin Crne Gore što je naš kokus u Kongresu tako brojan, da postoji toliko situacija, evo za ovo vreme od kada nisam bio u Americi i na ulici mogu da sretnem ljude koji znaju dosta o Crnoj Gori, i da pobedjujemo predrasude. Moramo shvatiti da je potreba saradnje u rešavanju problema sa svima koji su nam zajednički. Imaćemo i sastanke u Stejt Departmentu sa gospodinom Murom a imali smo i sastanke sa ljudima koji su iz institucija, tink-tenkova, gde razgovaramo o onome što bi trebalo da bude promosivanje Crne Gore kao sigurne destinacije za američke investitore. Bez ekonomskog razvoja sva druga priča pada u vodu.
Glas Amerike: Sa aspekta vaše stranke, kako teče proces evropskih integracija Crne Gore i šta su trenutno najveće prepreke?
Milić: To je i dalje politička volja za rešavanje svega što predstavljaju izazovi i iskušenja. Mislimo da je sam koncept evropskih integracija koji je sada postavljen institucionalno kroz odbor za EU integracije Skupštine Crne Gore delimično pogrešan, da je trebalo sačuvati model Hrvatski koji je kod njih dao rezultate, a to je nacionalni savet za evropske integracije i da imamo što konkretnije, transparentnije razmatranje svega što se ne samo tiče pregovaračkih pozicija nego i zaštite interesa Crne Gore u nečemu što zparavo nije pregovaranje nego zadovoljavanje uslova. Reforme treba da budu sveobuvhatnije, da budu brže i imaju merljive rezultate. Ne bavim se evropskim integracijama da bi neko rekao naš cilj je da 2018 budemo deo EU. Ne, što se SNP-a tiče naš cilj je 2016. godine imamo 70% prosečnog bruto društvenog proizvoda članica EU i to CG može da uradi sa konzistentnom ekonomskom i socijalnom politikom koja neće biti bazirana na zadovoljavanju želja Brisela, nego zadovoljavanju potreba gradjana Crne Gore.
Glas Amerike: Kada je reč o željama gradjana Crne Gore, da li je stav vaše stranke i dalje da volju gradjana kada je reč o prijemu u NATO treba proveriti na referendumu?
Milić: Da, ali s druge strane ja sam u razgovorima u Kongresu video iznenadjenje vezano za informaciju da u parlamentu Crne Gore danas više od 60% poslanika se zalaže za NATO, a da sa druge strane mi i dalje nemamo nijedan parlamentarni dokument, osim rezolucije od 8. juna 2005. kada smo naveli evroatlantske integracije, koji bi se bavio tom problematikom. Te partije su izašle na izbore, imale u programu za razliku od SNP-a da se zalažu za punopravno članstvo u NATO i bilo bi za očekivati da one budu promoteri te politike. Ne mogu da kažem da smo promoteri anti-NATO politike, mi smo promoteri politike da je Partnerstvo za mir optimalni okvir što se tiče NATO ingegracija, i ja to radim u razgovorima direktno sa čelnim ljudima Kongresa i predstavnicima institucija jer ne želim nikoga da zavaravam. Ali s druge strane to je jedino pitanje gde parlamentarna većina nema konsenzus o načinu kako će da dodju do onoga što je njihov cilj - ne cilj Crne Gore nego DPS, SDP, bošnjačke stranke, albanskih nacionalnih partija ali i nekih stranaka u opoziciji.
Glas Amerike: Kada govorimo o političkoj sceni u Crnoj Gori, da li je moguće očekivati neko pregrupisavanje, i eventualno partnerstvo vaše stranke sa DPS-om?
Milić: Toga ima dosta u javnosti, ne opterećujem se pričama, mi smo izašli na izbore sa čistom politikom, sami smo izašli, ne pravimo kompromise sa programskim ciljevima, posvećen sam nečemu što u poslednje vreme daje uspeha a to je otvaranje radnih mesta, otvaranje perspektive gradjanima Crne Gore, pokušaj vrednovanja svega sa čime Crna Gora raspolaže. Ne interesuje nas vlast, pregrupisavanje zbog toga što bismo mogli bilo kada bilo koga zameniti ali je realnost da smo politička partija koju svi napadaju pre izbora, nakon izbora bi svi sa nama da prave koaliciju, a uvek zaziru od onoga što je kontrolni mehanizam, na čemu će insistirati SNP. Dakle jasno i glasno ne nikakvoj prekompoziciji ali ne i jačanju pozicije nekih u vlasti, koji će saznajući da SNP ne želi da bude deo te vlasti obezbediti sebi mogućnost boljih pozicija za pregovaranje kome će pripasti koje direktorsko mesto u kojoj firmi, koje ministarsko mesto, a od toga gradjani Crne Gore nemaju nikakvu korist.
Glas Amerike: U izveštajima američkih nevladinih organizacija i Stejt Departmenta o Crnoj Gori pominje se problem korupcije, u poslednje vreme kao veliki problem iznosi se položaj novinara, napadi na novinare. Da li napreduje istraga, da li će novinari biti zaštićeni?
Milić: Imali smo razgovore o tome u Kongresu, mnogo manje oko korupcije i organizovanog kriminala nego u predjašnjem periodu iako sam insistirao na tome, a insistirao sam i na pitanju vezanom za zaštitu profesije koja treba da bude sedma sila, zaštitu svega što smo predložili još u januaru, da predstavnici medijske struke imaju status službenog lica i zaštićenog lica, a da sa druge strane pokušamo da obezbedimo da neko to ne pokuša da zlupotrebi - da mediji, umesto da obaveštavaju, budu oni koji će oblikovati svest gradjana Crne Gore. Dotakli smo se i jednog pitanja, za mene to bilo iznenaadjenje - konflikta interesa i potrebe razmene informacija američkih i crnogorskih državnih organa naročito u domenu imovine najodgovornijih ljudi medijske branše, bilo da pripadaju javnom ili privatnom sektoru, i na ona pitanja koja mislim da su najbitnija, gde sam upoznao i predstavnike Stejt Departmenta sa formiranjem vladine komisije na čijem je čelu zamenik glavnog urednika dnevne novine „Dan“, gde zaista očekujem rezultate, ne očekujem prepucavanja, ne očekujem pokušaje zaustavljanja onoga što je neminovnost – da se otkriju ne samo počinitelji nego i nalogodavci napada na novinare.“
Milić: Ponosan sam kao gradjanin Crne Gore što je naš kokus u Kongresu tako brojan, da postoji toliko situacija, evo za ovo vreme od kada nisam bio u Americi i na ulici mogu da sretnem ljude koji znaju dosta o Crnoj Gori, i da pobedjujemo predrasude. Moramo shvatiti da je potreba saradnje u rešavanju problema sa svima koji su nam zajednički. Imaćemo i sastanke u Stejt Departmentu sa gospodinom Murom a imali smo i sastanke sa ljudima koji su iz institucija, tink-tenkova, gde razgovaramo o onome što bi trebalo da bude promosivanje Crne Gore kao sigurne destinacije za američke investitore. Bez ekonomskog razvoja sva druga priča pada u vodu.
Glas Amerike: Sa aspekta vaše stranke, kako teče proces evropskih integracija Crne Gore i šta su trenutno najveće prepreke?
Milić: To je i dalje politička volja za rešavanje svega što predstavljaju izazovi i iskušenja. Mislimo da je sam koncept evropskih integracija koji je sada postavljen institucionalno kroz odbor za EU integracije Skupštine Crne Gore delimično pogrešan, da je trebalo sačuvati model Hrvatski koji je kod njih dao rezultate, a to je nacionalni savet za evropske integracije i da imamo što konkretnije, transparentnije razmatranje svega što se ne samo tiče pregovaračkih pozicija nego i zaštite interesa Crne Gore u nečemu što zparavo nije pregovaranje nego zadovoljavanje uslova. Reforme treba da budu sveobuvhatnije, da budu brže i imaju merljive rezultate. Ne bavim se evropskim integracijama da bi neko rekao naš cilj je da 2018 budemo deo EU. Ne, što se SNP-a tiče naš cilj je 2016. godine imamo 70% prosečnog bruto društvenog proizvoda članica EU i to CG može da uradi sa konzistentnom ekonomskom i socijalnom politikom koja neće biti bazirana na zadovoljavanju želja Brisela, nego zadovoljavanju potreba gradjana Crne Gore.
Glas Amerike: Kada je reč o željama gradjana Crne Gore, da li je stav vaše stranke i dalje da volju gradjana kada je reč o prijemu u NATO treba proveriti na referendumu?
Milić: Da, ali s druge strane ja sam u razgovorima u Kongresu video iznenadjenje vezano za informaciju da u parlamentu Crne Gore danas više od 60% poslanika se zalaže za NATO, a da sa druge strane mi i dalje nemamo nijedan parlamentarni dokument, osim rezolucije od 8. juna 2005. kada smo naveli evroatlantske integracije, koji bi se bavio tom problematikom. Te partije su izašle na izbore, imale u programu za razliku od SNP-a da se zalažu za punopravno članstvo u NATO i bilo bi za očekivati da one budu promoteri te politike. Ne mogu da kažem da smo promoteri anti-NATO politike, mi smo promoteri politike da je Partnerstvo za mir optimalni okvir što se tiče NATO ingegracija, i ja to radim u razgovorima direktno sa čelnim ljudima Kongresa i predstavnicima institucija jer ne želim nikoga da zavaravam. Ali s druge strane to je jedino pitanje gde parlamentarna većina nema konsenzus o načinu kako će da dodju do onoga što je njihov cilj - ne cilj Crne Gore nego DPS, SDP, bošnjačke stranke, albanskih nacionalnih partija ali i nekih stranaka u opoziciji.
Glas Amerike: Kada govorimo o političkoj sceni u Crnoj Gori, da li je moguće očekivati neko pregrupisavanje, i eventualno partnerstvo vaše stranke sa DPS-om?
Milić: Toga ima dosta u javnosti, ne opterećujem se pričama, mi smo izašli na izbore sa čistom politikom, sami smo izašli, ne pravimo kompromise sa programskim ciljevima, posvećen sam nečemu što u poslednje vreme daje uspeha a to je otvaranje radnih mesta, otvaranje perspektive gradjanima Crne Gore, pokušaj vrednovanja svega sa čime Crna Gora raspolaže. Ne interesuje nas vlast, pregrupisavanje zbog toga što bismo mogli bilo kada bilo koga zameniti ali je realnost da smo politička partija koju svi napadaju pre izbora, nakon izbora bi svi sa nama da prave koaliciju, a uvek zaziru od onoga što je kontrolni mehanizam, na čemu će insistirati SNP. Dakle jasno i glasno ne nikakvoj prekompoziciji ali ne i jačanju pozicije nekih u vlasti, koji će saznajući da SNP ne želi da bude deo te vlasti obezbediti sebi mogućnost boljih pozicija za pregovaranje kome će pripasti koje direktorsko mesto u kojoj firmi, koje ministarsko mesto, a od toga gradjani Crne Gore nemaju nikakvu korist.
Glas Amerike: U izveštajima američkih nevladinih organizacija i Stejt Departmenta o Crnoj Gori pominje se problem korupcije, u poslednje vreme kao veliki problem iznosi se položaj novinara, napadi na novinare. Da li napreduje istraga, da li će novinari biti zaštićeni?
Milić: Imali smo razgovore o tome u Kongresu, mnogo manje oko korupcije i organizovanog kriminala nego u predjašnjem periodu iako sam insistirao na tome, a insistirao sam i na pitanju vezanom za zaštitu profesije koja treba da bude sedma sila, zaštitu svega što smo predložili još u januaru, da predstavnici medijske struke imaju status službenog lica i zaštićenog lica, a da sa druge strane pokušamo da obezbedimo da neko to ne pokuša da zlupotrebi - da mediji, umesto da obaveštavaju, budu oni koji će oblikovati svest gradjana Crne Gore. Dotakli smo se i jednog pitanja, za mene to bilo iznenaadjenje - konflikta interesa i potrebe razmene informacija američkih i crnogorskih državnih organa naročito u domenu imovine najodgovornijih ljudi medijske branše, bilo da pripadaju javnom ili privatnom sektoru, i na ona pitanja koja mislim da su najbitnija, gde sam upoznao i predstavnike Stejt Departmenta sa formiranjem vladine komisije na čijem je čelu zamenik glavnog urednika dnevne novine „Dan“, gde zaista očekujem rezultate, ne očekujem prepucavanja, ne očekujem pokušaje zaustavljanja onoga što je neminovnost – da se otkriju ne samo počinitelji nego i nalogodavci napada na novinare.“
