Predsednik Donald Tramp je na konferenciji za novinare u Beloj kući, koju je održao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, odlučno branio svog savetnika za nacionalnu bezbednost, od koga je početkom nedelje zatražio da podnese ostavku, tvrdeći da je Majkl Flin žrtva ilegalnog curenja informacija iz obaveštajne zajednice i da su mediji, kako je naveo, veoma nepošteno postupili prema njemu.
Tramp nije govorio o tome zašto je naterao Flina da podnese ostavku posle samo 24 dana na položaju savetnika za nacionalnu bezbednost. Portparol Bele kuće Šon Spajser juče je saopštio da je povod bilo predsednikovo “izgubljeno poverenje” u bivšeg generala.
"Zaista je tužno što je tako loše postupano prema njemu. Uz to, cure dokumenta, informacije iz obaveštajne zajednice. To je krivično delo. I događa se već dugo vreme, i pre mene”, naglasio je predsednik Tramp.
Takođe je naveo da zvaničnici koji objavljuju dokumenta o Flinovim razgovorima sa ruskim ambasadorom Sergejom Kisljakom pokušavaju da prikriju "užasan gubitak demokrata pod Hilari Klinton".
Tramp je prethodno na Tviteru izneo slične tvrdnje. “Stvarni skandal ovdje je što obaveštajci ilegalno dele informacije kao slatkiše. To nije američki”, naveo je predsednik.
Istovremeno je ustvrdio da “obaveštajna zajednica” (Nacionalna bezbednosna agencija i Federalni istražni biro), ilegalno daje informacije Njujork Tajmsu i Vašington postu, po ugledu na Rusiju".
Novi predsednik napao je i svog prethodnika, bivšeg predsednika Baraka Obamu. “Rusija je uzela Krim za vreme Obamine administracije. Da li je Obama bio previše mek prema Rusiji?, upitao je Tramp na Tviteru.
U međuvremenu, Rusija je odbacila navode Njujork tajmsa da su zvaničnici Trampovog izbornog štaba bili u kontaktu sa visokim ruskim obaveštajnim zvaničnicima pre američkih predsedničkih izbora u novembru.
Uticajni dnevnik je, pozivajući se na aktuelne i bivše američke zvaničnike, preneo da su obaveštajne agencije presrele pozive bivšeg šefa Trampovog izbornog štaba, Pola Manaforta i nekoliko drugih neimenovanih saradnika. Manafort je odbacio optužbe kao apsurdne.
Tramp "nedeljama" znao o Flinovim kontaktima
Bela kuća saopštila je da je predsednik Donald Tramp obavešten pre gotovo tri nedelje da je savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin pogrešno informisao potpredsednika o kontroverznim kontaktima sa ruskim diplomatama pre inauguracije.
Portparol Bele kuće Šon Spajser rekao je u utorak da su predsednik i njegovi bliski savetnici "razmatrali i ocenjivali" te informacije na "dnevnom nivou, nedeljama", pre nego što je Flin bio prisiljen da podnese ostavku kasno u ponedeljak.
Spajser je takođe rekao novinarima da je Tramp "momentalno" 26. januara obavešten o kontaktima koje je pre inauguracije Flin imao sa ruskim abmasadorom Sergejom Kisljakom.
Pre Trampove inauguracije 20. januara, sadašnji potpredsednik Majk Pens rekao je za Si-bi-es Njuz (CBS) da Flin i Kisljak nisu diskutovali o aktuelnim američkim sankcijama Rusiji, uvedenim zbog ruske uloge u ukrajinskoj krizi.
Pens je takođe tada rekao da Flin i Kisljak "nisu raspravljali o bilo čemu što ima veze sa "odlukom koju je krajem decembra donela administracija bivšeg predsednika Baraka Obame o proterivanju desetina ruskih diplomata. Rusi su poslati kući u znak odgovora na tvrdnje o ruskim sajber špijuniranju protiv demokratske kandidatkinje Hilari Klinton tokom predsedničke kampanje 2016. godine.
Odgovarajući u utorak novinarima na pitanja o 18 dana dugom razmaku između Tramovog brifinga 26. januara i Flinovog odlaska u ponedeljak, Spajser je rekao: "Predsednik je zaključio da više nema poverenja u svog savetnika za nacionalnu bezbednost".
Spajser je takođe rekao da je Tramp bio zadovoljan što je Flin razgovarao sa ruskim diplomatom i da je predsednik zaključio da nema ničeg pravno pogrešnog u njihovoj diskusiji, iako je Flin bio privatno lice u to vreme.
Obmanut potpredsednik
Flin je priznao u svom pismu u kome je podneo ostavku da je "nenamerno brifovao" Pensa i druge "nekompletnim informacijama" u vezi sa njegovim telefonskim razgovorom sa Kisljakom u nedeljama pre nego što je Tramp stupio na funkciju.
Video (engleski jezik): Predsedavajući Predstavničkog doma Pol Rajan o Flinovoj ostavci:
I dok se još odvijala drama u Beloj kući, Tramp je u utorak pokušao da umanji njenu važnost. Napisao je na svom tviter nalogu: "Prava priča ovde je zbog čega postoji toliko mnogo ilegalnog curenja (informacija) iz Vašingtona? Da li će se ta curenja događati i kada budemo pregovarali o Severnoj Koreji i slično?"
Glavni opozicioni demokratski zakonodavci pozvali su na proširenje istrage o vezama između Rusije i Flina i na druge ključne Trampove saveznike, koja bi prevazišla zaključke do kojih je došla obaveštajna zajednica SAD prošle godine o tome da su se Rusi umešali u izbore u Sjedinjenim Državama.
"Ovo. Nije. Normalno", rekla je demokratska senatorka Elizabet Voren, glasna kritičarka Trampa.
Nakon Flinove ostavke, Tramp je brzo imenovao drugog penzionisanog armijskog generala, Kita Keloga, za vršioca dužnosti savetnika za nacionalnu bezbednosti, ali bi takođe mogao da izabere bivšeg šefa Centralne obaveštajne agencije (CIA) Dejvida Petreusa, ili bivšeg mornaričkog viceadmilara Roberta Harvarda, kako bi popunio stratešku poziciju na trajnoj osnovi.
Flin i Kisljak, sudeći po rasprostranjenim novinskim tekstovima, raspravljali su o sankcijama koje je Obama uveo krajem prošle godine.
Pens i Trampovi saradnici, oslanjajući se na informacije dobijene od Flina, javno su rekli da Flin nije raspravljao o ukidanju tih sankcija, koje su i dalje na snazi. Flin je kasnije priznao da ta tema može da se pojavi.
Razgovor poput tog između Flina i Kisljaka može biti kršenje zakona SAD koji zabranjuje privatnim licima da obavljaju diplomatske poslove sa stranim diplomatama, jer Tramp je tada tek trebalo da preuzme dužnost.
Spajser je rekao da je Bela kuća zaključila da ne postoji pravno pitanje u Flinovim kontaktima sa Rusijom, već da su njegove tvrdnje dovele Pensa u zabludu.
Spajser je rekao da poverenje u Flina "opalo do tačke kad smo mislili da moramo da napravimo promenu".
Video (engleski jezik): Kongresmen Elajdža Kamings o Trampovoj ostavci:
Sekretarijat za pravosuđe, prema pisanju Vašington posta, upozorio je Belu kuću prošlog meseca da je Flin toliko pogrešno predstavio svoj razgovor sa ruskim izaslanikom, da bi mogao da bude ranjiv na ucene iz Moskve, kao rezultat kontradiktornosti između javnog opisa njegovih razgovora i onoga što obaveštajni zvaničnici znaju na osnovu svog rutinskog nadzora komnunikacija stranih zvaničnika u SAD.
Flin, u svom pismu ostavke, rekao je da se izvinjava i Trampu, i Pensu, i da su oni prihvatili njegovo izvinjenje.
Portparol Kremlja Dmitri Peskov rekao je u utorak da je Flinova ostavka "unutrašnja stvar Amerikanaca, to je unutrašnje pitanje administracije predsednika Trampa. To nije naš posao".
Ali ruski zakonodavci Flinov brzi odlazak predstavili su kao napad na pokušaje unapređenja odnosa između Moskve i Vašingtona.
Leonid Slutski, koji predvodi komitet za spoljne poslove ruske Dume, rekao je da je Flinova ostavka "negativni signal".
Član Dume, Konstantin Kosačev, predsedavajuči ruskim Komitetom za spoljne poslove, je rekao: "Čak i spremnost da se ima dijalog sa Rusima, jastrebovi u Vašingtonu vide kao težak kriminal. Prisiljavajući na ostavku savetnika za nacionalnu bezbednost zbog kontaktima sa ruskim ambasadorom, što je normalna diplomatska praksa, nije samo paranoja, već nešto mnogo gore".
Demokrate preuzimaju temu
Nakon što su u američkim medijima objavljeni tekstovi o Flinovoj konverzaciji, nekoliko demokratskih senatora pozvalo je na istragu o Flinu, dok su drugi zahtevali od Trampa da ga smeni, a od obaveštajnih zvaničnika da ga provrere bezbednosno.
Devetoro anonimnih ljudi opisanih kao aktuelni i bivši zvaničnici SAD reklo je Vašington postu da su Flin i Kisljak eksplicitno raspravljali o sankcijama koje je Rusiji uveo Obama nakon otkrića da su Rusi hakovali kompjutere Džona Podeste, šefa kampanje Klintonove.
Grupa Vikiliks objavila je hiljade Podestinih mejlova u nedeljama koje su prethodile izborima, od kojih su mnogi pokazivali neprijatne detalje o tome kako operativci demokrata "iza scene" rade da bi olakšali put Klintonove ka nominaciji Demokratske stranke za predsednika SAD.