Goušen (Gotion), američka podružnica kineskog proizvođača baterija za električna vozila, planirala je da izgradi fabriku u Mičigenu, državi koja je decenijama pozdravljala kineske investicije kao dobrodošle. Ali to je bilo pre nego što su tenzije između Vašingtona i Pekinga eskalirale, a sada lokalni protivnici projekta poručuju da njihova borba za zaustavljanje poduhvata nije gotova, uprkos izdatim lokalnim i državnim odobrenjima.
U pitanje je dovedeno 2.350 radnih mesta koja treba da budu stvorena ulaganjem od 2,34 milijarde dolara, što mnogi vide kao način da se osigura ekonomska budućnost Grin Čarter Taunšipa, ruralne enklave udaljene nešto više od tri sata vožnje jugoistočno od Detroita, centra automobilske industrije.
Strasti su uzburkane na lokalnom nivou, jer američka kompanija sa kineskim vezama otvara postrojenje na oko 160 kilometara od baze Nacionalne garde. Nepoverenje odražava trenutno stanje američko-kineskih odnosa i sumnje da će Komunistička partija Kine (KPK) imati kancelarije u fabrici, što su glasine koje je jedan od najviših rukovodilaca Goušena demantovao na aprilskom sastanku u lokalnoj srednjoj školi.
"Da li je Komunistička partija prodrla u ovo preduzeće? Ne", reko je Čak Telen, Goušenov potpredsednik za severnoameričke operacije, prema izveštaju o sastanku koji je objavila lokalna novinska kuća EmLajv. "Ne postoji [takva] komunistička zavera unutar Goušena".
Telen je takođe pokušao da ublaži zabrinutost za životnu sredinu zbog 715.000 galona vode (preko 2,7 miliona litara) dnevno koje će fabrika koristiti u proizvodnji katoda i anoda za baterije za električna vozila.
"Voda koju koristimo nikada ne dolazi u kontakt sa materijalima koje obrađujemo. Ako navlažite ove materijale, uništićete materijal", rekla je Telen, prema izveštaju lista. "Dakle, ne, nećemo pumpati materijale, minerale ili hemikalije u vodu".
Čini se da ove i druge zabrinutosti zasenjuju trodecenijski odnos između Mičigena i Kine. Procenjuje se da je tokom tih 30 godina između njih proteklo 460 milijardi dolara, prema izveštaju o investicionom monitoringu kompanije Rodijum grupe, koja prikuplja podatke po svakoj državi u SAD. Između 1990. i 2020, Kina je uložila oko 175 milijardi dolara u Mičigen.
Goušen, čije je sedište u Silicijumskoj dolini, odbio je upit redakcije Glasa Amerike na mandarinskom jezik za komentar.
Lori Brok je među žiteljima koji se bore protiv Goušena, navodeći kao razlog zabrinutost za životnu sredinu.
Nedavno su ona i ostali blokirali kupovinu poljoprivrednog zemljišta u blizini prethodno kupljenih poseda od 270 hektara. Ona je za "Foks & Frends Frst" u ponedeljak rekla: "I dalje ćemo se boriti protiv njih na svakom koraku. Ne želimo ih ovde".
U aprilu je Mičigen dodelio podsticajni paket od 715 miliona dolara za projekat, uključujući 30-godišnju poresku olakšicu u vrednosti od 540 miliona dolara i dva granta u ukupnom iznosu od 175 miliona dolara, navodi EmLajv. Poreske olakšice za Goušen proizašle su iz toga što je zemljište locirano u takozvanoj renesansnoj zoni, oblasti koju je odredila država i u kojoj se "praktično oslobođa od poreza bilo koji biznis ili rezident koji se trenutno nalazi ili dolazi u zonu".
Sve to je predstavljalo podršku projektu od kog se očekuje otvaranje radnih mesta sa prosečnim platama od 24,50 dolara po satu, kako su lokalni stanovnici nedavno rekli. Asošijeted pres je u aprilu izvestio da Goušen planira da plati 29,42 dolara po satu.
U junu, Odbor za strana ulaganja američkog Sekretarijata za finansije, koji procenjuje strane investicije zbog rizika po nacionalnu bezbednost, zaključio je da Goušenova kupovina zemljišta za fabriku baterija za električna vozila nije bezbednosno pitanje.
Goušen, američka podružnica kineske kompanije za proizvodnju baterija Goušen Haj tek, dobila je 1. avgusta ovlašćenje od Grin Čarter Taunšipa da podigne fabriku.
Lideri Grin Čarter Taunšipa, koji je samoupravni entitet od 3.000 ljudi u gradu Big Rapids u Mičigenu, nadaju se da će Goušenova investicija pokrenuti ekonomski razvoj. Prosečni prihod domaćinstva u gradu je 53.882 dolara godišnje, prema podacima američkog popisa iz 2020. godine, što je niže od srednjeg prihoda Mičigena od 64.392 dolara i američkog nacionalnog proseka od 76.521 dolara.
Džim Čapmen je nadzornik opštine, što je pozicija koja je otprilike ekvivalent gradonačelniku. On je optimista u pogledu lokalnog povrata ulaganja Goušena, ali razume da je promena, kao što je podizanje fabrike među poljima"teška za mnoge ljude“.
Stanovnik pete generacije Grin Čepter Taunšipa rekao je za Glas Amerike na mandarinskom da će Goušenov dolazak biti "prilika za više generacija".
"Nadam se da će moji unuci imati priliku da ostanu ovde, da provode više vremena sa svojom decom, da večeraju sa svojom porodicom", rekao je Čepmen.
On je dodao: "Investicija će imati multiplikativni efekat. To je dobro za lokalni biznis. Oni će zaposliti još ljudi. Državni univerzitet Feris će videti više studenata".
Goušenova lokacija je u blizini aerodroma u Big Rapidsu i oko 160 kilometara južno od Kampa Grejling. Prema izveštaju Volstrit žurnala koji se poziva na neimenovane izvore, baza Nacionalne garde SAD se koristi za obuku vojnog osoblja sa Tajvana, samoupravnog ostrva koje Kina smatra svojom teritorijom. Tajvan je žarište tenzija između Pekinga i Vašingtona.
Posle incidenata poput onog sa kineskim balonom koji je lebdeo nad kontinentalnim delom SAD nedelju dana pre nego što je oboren 5. februara, neki stanovnici rekli su za Glas Amerike da su oprezni u pogledu kineskih namera s obzirom na obližnju vojnu bazu i pretnju KPK po nacionalnu bezbednost SAD generalno.
Kori Riebov je vlasnica malog preduzeća i živi u Grin Čarter Taunšipu. Pre večernjeg sastanka 9. avgusta, rekla je za Glas Amerike: "Zabrinuta sam zbog kineskih veza, ne zbog kineskog naroda, već zbog kineske vlade, zbog stvari koje sam istraživala o njima".
Sastanku je prisustvovalo pet ljudi zainteresovanih da se kandiduju za funkciju u opštini. Svi se protive fabrici Goušen.
Riebov je takođe imala još jednu zamerku: "Čak i da su američka kompanija, ne želim da živim tri milje od fabrike".
Farma Lori Brok od 150 jutara u Grin Čarter Taunšipu udaljena je manje od jedne milje (1,6 kilometara) od lokacije odobrene Goušenu. Njena najveća briga je mogući uticaj postrojenja na životnu sredinu.
"Neka podignu fabriku u oblasti teške industrije kao što je Detroit", rekla je ona. "Ovo je ruralna Amerika, sve je to poljoprivredno zemljište".
Čapmen je rekao da je investicija Goušena "novac potrošen ovde. I [ako] to odbijemo, proći će još 20 godina pre nego što vidimo da neko želi da i pomisli da dođe u našu zajednicu. Zašto bi? Zašto bi trošili sav taj novac, sav taj trud, svo to vreme da dođu ovde, kada su poslednji ljudi koji su prošli kroz to bili odbijeni? Oni neće. Oni će otići".
Čapmen je rekao da će država sprovesti reviziju ekološke bezbednosti Goušena u avgustu i septembru. Ako ekološka revizija bude odobrena, Goušen bi mogao da počne izgradnju fabrike sledeće godine, a proizvodnju za dve godine, rekao je on.
Problem je, smatra on, što "oni [demonstranti] ne znaju proceduru obavljanja stvari. Prvo morate da odobrite plan, a zatim da započnete istragu o životnoj sredini".
Čepmen je rekao da iako Goušenovo kinesko poreklo čini stanovnike skeptičnim, kompanija je "registrovana u SAD, a ne vodi je Komunistička partija Kine. … Nisam video ništa o Goušenovoj vezi sa KPK što bi me zabrinulo".
"Ni ja nisam zadovoljan sa KPK. Ono što oni rade me plaši", rekao je. "Ali da li da prenesemo ono što osećamo o KPK na projekat Goušen? Ne mislim da treba".
