Od Harija Trumana, preko Džona Kenedija, do Džoa Bajdena, dugačak je spisak američkih predsednika koji su isticali poseban odnos i savezništvo Sjedinjenih Država i Izraela. Posle napada ekstremističke organizacije Hamas 7. oktobra prošle godine, Bajden je posetio Izrael i rekao:
„Ne mislim da morate da budete Jevrejin da biste bili cionista, a ja sam cionista“.
Od tada je prošlo skoro šest meseci, izraelska vojska je ušla u Gazu kako bi se obračunala sa Hamasom, sukob je odneo veliki broj žrtava, a odnosi dva najbliža saveznika, kao i lidera Bajdena i Benjamina Netanjahua ušli su u krizu.
Glavne zamerke predsednika Bajdena na račun premijera Izraela Netanjahua su veliki broj civilnih žrtava u Gazi, nedozvoljavanje ulaska dovoljnih količina pomoći i katastrofalni uslovi za život raseljenih palestinskih civila, a poslednja u nizu je ubistvo humanitarnih radnika koji su dostavljali hranu.
Posle ubistva sedmoro humanitarnih radnika početkom aprila, Bajden je u razgovoru sa Netanjahuom poručio da je situacija u Gazi neprihvatljiva i upozorio Izrael da mora da preduzme konkretne korake za rešavanje krize, ili će se suočiti sa posledicama, ali je potom portparol Saveta za nacionalnu bezbednost rekao da Bela kuća nije donela nikakve odluke o mogućoj obustavi prodaje oružja.
Do sada je, prema tvrdnjama lokalnog ministarstva zdravlja pod kontrolom Hamasa, koje ne pravi razliku između civilnih i vojnih žrtava, u izraelskoj ofanzivi ubijeno više od 32.000 ljudi. Sukob je započeo Hamas koji je u napadu 7. oktobra prošle godine ubio 1.200 Izraelaca i oteo oko 250 talaca, od kojih je još oko 100 živih i zarobljeni su u Gazi.
„Sada smo u ozbiljnoj krizi, možda i bez presedana. Nivo poverenja između Bajdenove administracije i Netanjahuove vlade je veoma nizak. Mislim da su SAD frustrirane, razočarane zbog toga kako se Netanjahu nosi sa ratom i ne odgovara na zahteve SAD, verujući da daje prioritet ličnim i političkim interesima ispred strateških“, kaže za Glas Amerike Den Arbel, profesor Američkog univerziteta i nekadašnji šef Severnoameričke divizije u ministarstvu spoljnih poslova Izraela.
On ocenjuje da Netanjahu u ovom trenutku smatra da SAD pokušavaju da „potkopa“ njegovo vođstvo i da žele da ga se reše.
„Pored toga što postoji nepoverenje, tu su i pitanja koja se odnose na rat u Gazi, razlike u mišljenjima koja prevazilaze lične aspekte odnosa između dva lidera - Bajdena i Netanjahua“, navodi Arbel.
Jedna od tačaka sporenja je i izraelski plan za totalnu kopnenu invaziju na mesto Rafa na jugu Pojasa Gaze, gde je izbegao veliki broj palestinskih civila, a Ujedinjene nacije procenjuju da se tamo nalazi oko 1,5 miliona ljudi. SAD smatraju da bi ulazak izraelskih snaga u Rafu dodatno eskalirao humanitarnu katastrofu, dok Netanjahuova vlada tvrdi da je ofanziva potrebna kako bi IDF zadao konačan udarac Hamasu, organizaciji koju SAD, EU i Velika Britanija smatraju terorističkom.
„Veza Izraela i SAD je bliska i tako je decenijama. Trenutno postoji napetost, iako je teško razlučiti koliki je deo napetosti između zemalja, a koliki deo odražava politiku u obe države. Mislim da je greška preuveličavati tenzije. Uvek ih ima, pojavljuju se i nestaju, ali su slojevite i predstavljaju vrh onoga što je u osnovi veoma blizak odnos“, ocenjuje za Glas Amerike Eliot Ejbrams, viši saradnik vašingtonskog Saveta za međunarodne odnose i bivši zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika Džordža Buša mlađeg.
Ejbrams tvrdi da će ovaj nivo napetosti između dva saveznika ostati neko vreme, ali „ne smatra da će se pogoršavati“ u narednom periodu. Navodi da Izraelci još nisu ušli u Rafu zbog više razloga - muslimanskog praznika Ramazana, ali i zbog određenog broja vojnika koji su trenutno na otpustu.
„U vojnom smislu, nema prostora za manevrisanje na terenu, sa toliko ljudi tamo. Izraelci imaju svoje razloge da čekaju. Amerikanci kažu da treba sačekati, oni čekaju. Američka vlada traži da više humanitarne pomoći, hrane uđe u Gazu i više počinje da ulazi, a očekuje da uđe još više“, kaže Ejbrams.
Poslednji u nizu pokazatelja problema na vezama između Vašingtona i Jerusalima, bila je odluka SAD da se u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija uzdrže od glasanja o rezoluciju o Gazi kojom se poziva na hitan prekid vatre, bez direktnog uslovljavanja oslobađanjem talaca. Amerika nije, kao što to često radi u slučaju rezolucija koje se tiču Izraela, stavila veto.
Usledio je odgovor Netanjahua, koji je pola sata posle sednice SB, otkazao put svojih savetnika u Vašington, gde je trebalo da izlože planove za operaciju u Rafi, što se i u Izraelu i u SAD tumačilo kao znak protesta. Nekoliko dana kasnije, međutim, Netanjahu je ipak dao dozvolu savetnicima za onlajn sastanak sa američkim vlastima.
„Netanjahu je to video kao veoma negativno, ali ne mislim da je potez bez presedana. SAD su i u prošlosti bile uzdržane kod rezolucija SB u vezi sa Izraelom. U srži se rezolucija SB bavi potrebom za prekidom vatre, ali i zahtevom Izraela za hitnim oslobađanjem talaca. Nisam video to kao veoma problematično. Jeste neuobičajeno, ali se dešavalo. To više odražava frustraciju Bajdenove administracije Netanjahuom, nego neke probleme koji postoje", objašnjava Den Arbel.
Eliot Ejbrams ocenjuje da je osnovna američka politika prema Izraelu i dalje snažna podrška, a uzdržanost tokom glasanja o rezoluciji u SB vidi kao „ustupak Bajdenove administracije levom krilu Demokratska stranke“.
Kako je prolazilo vreme od napada Hamasa i početka izraleske ofanzive, tako je rastao broj zvaničnika Demokratske stranke koji su kritikovali način na koji administracije podržava Izrael, a pojedini senatori su zahtevali da Bela kuća postavi oštre uslove ili čak obustavi prodaju oružja Izraelu.
„Mislim da je to bila greška Bajdenove administracije. Smatram da je u redu da šalju takvu poruku iz razloga domaće politike, svaka vlada ima unutrašnju politiku, ali to nije trebalo da radi preko Ujedinjenih nacija. To je prilično bolna tačka za Izraelce, jer su toliko godina nepravedno tretirani u sistemu UN“, smatra Ejbrams.
Početkom marta, Bajden je rekao da veruje da Netanjahu „više nanosi štetu nego što pomaže Izraelu“ u načinu na koji pristupa ratu protiv Hamasa. Američki predsednik je više puta upozoravao Izrael da rizikuje da izgubi međunarodnu podršku zbog sve većeg broja civilnih žrtava u Gazi.
Višedecenijski moćni saveznici
Sjedinjene Države su bile prva država koja je priznala Izrael kada je osnovan 1948. Od 1960-tih zvanični Vašington je bio „lokomotiva“ mirovnog procesa na Bliskom istoku i ključni faktor koji je pomogao da Izrael uspostavi odnose sa nekima od arapskih zemalja poput Jordana i Egipta, a kasnije i Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
"Izrael, SAD su glavni saveznik i podrška. Pružaju političku, diplomatsku, vojnu i finansijsku pomoć. Postoji veoma čvrsta, jaka osnova. Odnos su zasniva na zajedničkim vrednostima i zajedničkim interesima“, objašnjava za Glas Amerike profesor Den Arbel.
On podseća da je Bliski istok inače veoma nestabilan i neprijateljski raspoložen prema Zapadu. „Izrael pomaže SAD u unapređenju strateških interesa u regionu, kao neka vrsta baze za SAD. Izrael kao demokratija je uvek podržavao američke inicijative“, dodaje on.
Profesor Eliot Ejbrams kaže da iako su američki saveznici na Bliskom istoku i Saudijska Arabija, UAE, Jordan i Egipat, najbližu saradnju pre svega u vojnom i obaveštajnoj sektoru Amerika i dalje ima sa Izraelom.
„SAD imaju interese na Bliskom istoku i važno nam je da tamo imamo moćnu, prijateljsku zemlju. SAD su važne za Izrael kao najbliži saveznik, demokratski partner i važan oslonac, kako u pogledu finansijske tako i vojne pomoći“, navodi Ejbrams i pojašnjava:
„SAD su najvažniji snabdevač Izraela vojnom robom, što je za njega veoma važno, s obzirom na njegove neprijatelje. A glavni neprijatelj Izraela je i glavni problem SAD na Bliskom istoku, a to je Iran. Tako da radimo zajedno protiv Irana“.
Izrael je bio najveći kumulativni primalac američke strane pomoći od svog osnivanja, primajući oko 300 milijardi dolara ukupne ekonomske i vojne pomoći, navodi se na sajtu Saveta za međunarodne odnose.
SAD su pružile Izraelu značajnu ekonomsku pomoć od 1971. do 2007, ali skoro sva američka pomoć ide za podršku izraelskoj vojsci, najnaprednijoj u regionu. SAD su se privremeno složile (putem memoranduma o razumevanju) da obezbede Izraelu skoro četiri milijarde dolara godišnje do 2028.
Nedugo posle ove Bajdenove izjave, Čak Šumer, lider demokratske većine u Senatu i najviši američki zvaničnik jevrejskog porekla, oštro je kritikovao Netanjahua, poručivši da se izraelski premijer pridružio koaliciji ultradesničarskih ekstremista i da je "zbog toga spreman da toleriše civilne žrtve u Gazi, zbog kojih je podrška Izraelu širom sveta istorijski niska".
"Izrael ne može da preživi ako bude izolovan", rekao je Šumer i pozvao na nove izbore u toj zemlji.
Netanjahu je odgovorio da je „neprimereno“ da neko pokušava da zameni demokratski izabranu vladu „u sestrinskoj demokratiji“.
Den Arbel kaže da su neke od poruka u Šumerovom govoru bile tačne, iako tajming možda nije bio idealan, kao i da Amerika nije zadovoljna onim što izraelske vlada radi.
„Želeo je govorom da uputi snažnu poruku, što je i uradio. Ali to je možda išlo na ruku Netanjahuu u smislu da on to koristi da okupi svoje pristalice i da pokaže da SAD zapravo potkopavaju njegove napore. Pokušava, u suštini, da predstavi stvari tako da je on - Izrael. Ono što Šumer i drugi zvaničnici administracije govore jeste - moramo da pravimo razliku između izraelske vlade i naroda. Podržavamo izraelski narod i pomažemo”, objašnjava Den Arbel.
Obojica sagovornika Glasa Amerike ocenjuju da odnose SAD i Izraela treba posmatrati u kontekstu predstojećih predsedničkih izbora, na kojima će kao i pre četiri godine, snage odmeriti Bajden i republikanac Donald Tramp, tokom čijeg predsedničkog mandata je ambasada SAD prebačena iz Tel Aviva u Jerusalim.
Na primarnim demokratskim izborima u Mičigenu, jednoj od država u kojima se tradicionalno „lome“ predsednički izbori i gde je najveći broj Amerikanaca arapskog porekla, opcija „neopredeljeni“ koju su predložili članovi nezadovoljni Bajdenovom podrškom Izraelu, osvojila je oko 13 odsto. A sva dosadašnja relevantna istraživanja na nacionalnom nivou predviđaju „tesnu“ predsedničku trku u novembru i trenutno daju nekoliko procenata prednosti Trampu.
„Administracija je očigledno veoma zabrinuta zbog izbora. Istraživanja javnog mnjenja trenutno nisu dobra za predsednika i to je kontekst u kojem ja gledam na uzdržanost u Savetu bezbednosti“, navodi Ejbrams.
Den Arbel tvrdi da administracija oseća sve veći pritisak zbog sukoba u Gazi, jer je sve češće na meti kritika.
„Mnogo toga što vidimo u smislu kritike administracije u vezi sa Izraelom i snažnih poruka protiv Netanjahua definitivno ne može da se odvoji od američke politike. Izbori igraju važnu ulogu i imaju centralno mesto u razmatranjima administracije“.
Istovremeno, postavlja se pitanje i kako bi mogla jevrejska zajednica u Americi da reaguje na pogoršanje odnosa dve vlade, takođe u kontekstu predstojećih izbora za prvog čoveka Bele kuće.
„Američki Jevreji su uvek u velikom broju uglavnom glasali za demokratske kandidate. Oko 80 odsto američkih Jevreja je prošli put podržalo Bajdena. Neki od njih su sada možda nezadovoljni njim, neki ga kritikuju, ali mislim da će u izboru između Bajdena i Trampa, ogromna većina podržati Bajdena“, kaže Arbel.
Eliot Ejbrams ocenjuje da trenutne napetosti neće suštinski smanjiti podršku koju Bajden uživa među američkom jevrejskom zajednicom, ali kao problem ističe američku političku scenu u globalu.
„Zbog ovakve vrste pritiska na Izrael, Hamas oseća da može da kaže - oh, pogledajte to glasanje u Savetu bezbednosti, udaljavanje SAD i Izraela. Mislim da to umanjuje pritisak na njih da naprave taj dogovor. I videli smo u razgovorima koji su vođeni u Kataru, da do sada nema nikakvog dogovora i izgleda kao da Hamas na neki način pojačava svoje uslove“.
Za Dena Arbela nema dileme - ako izraelska vlada nastavi sa potezima kao do sada, a situacija u Gazi postaje sve gora, odnosi dve zemlje će biti lošiji, ali smatra da postoji rešenje.
„Vidim svetlo na kraju tunela - možda će za nekoliko meseci, manje od godinu dana, biti prevremenih izbora u Izraelu koji će dovesti do pada Netanjahuove vlade. Postojaće nova vlada koja će moći da radi na poboljšanju odnosa sa Sjedinjenim Državama. Trenutno je aktuelna vlada zainteresovana da se zapravo sukobi sa SAD, a ne da radi zajedno sa njima, nažalost. Bojim se da će sada stvari iću na gore, pre nego što postanu bolje“, zaključio je Arbel.